- Посебно нас је занимало да ли ће друштвени медији – због своје интерактивне и потенцијално емоционално стимулативне природе – имати јачу повезаност са лошим исходима сна него друге активности на екрану - каже аутор студије др Борги Сивертсен, виши истраживач на Норвешком институту за јавно здравље у Бергену. 

- Изненађујуће, открили смо да је најважније укупно вријеме испред екрана у кревету, а не врста активности - каже др Сивертсен.

Пљување, чупање и галама: Сукоб жена у Задрузи

Проблеми са спавањем расту како вријеме пред екраном расте

Сивертсен и његове колеге анализирали су одговоре на анкету више од 45.000 одраслих од 18 до 28 година. Учесницима је постављено питање да ли користе телефоне након одласка у кревет, колико дуго и колико ноћи недјељно. Затим су идентификовали своје уобичајене активности на екрану: гледање емисија или филмова, играње игрица, друштвене мреже, сурфовање интернетом, слушање звука као што су подкасти или читање. 

Несаница је дефинисана као проблем са спавањем и проблем са поспаношћу током дана најмање три пута недјељно током најмање три мјесеца. Резултати су показали да је једночасовно повећање времена испред екрана у кревету повезано са 59 одсто већим ризиком од несанице и 24 минута мање од укупног сна у просјеку.

Многи у новчанику држе једну ствар која привлачи трошкове: Одмах је избаците

- Вријеме пред екраном пред спавање активира ум - каже Вишеш Капур, директор медицине спавања на Универзитету Вашингтон у Сијетлу.

- Ако појединац конзумира садржај који је веома интересантан, може одложити одлазак на спавање, или ако је садржај узнемирујући или изазива анксиозност, то би могло отежати процес успављивања. Плаво свјетло са екрана такође може да подстакне будност. Плаво свјетло са екрана потискује производњу мелатонина, хормона неопходног за покретање спавања - каже Нитун Верма, љекар за спавање и портпарол Америчке академије за медицину спавања.

Пратите нас и путем Вибера