Кијање је снажан рефлекс који може достићи брзину до 160 кмх. Може се покренути јаким свјетлом или чупањем обрва. Историјски и културни одговори на кијање, као што је изговарање ‘Наздравље’, имају коријене у сујеверју и древним обичајима. Кијање се и даље схвата као природни рефлекс.
Кијање је аутоматски рефлекс који је често изненађујући по својој снази и учесталости. Када кијање почне, скоро га је немогуће зауставити. Ови снажни налети ваздуха могу да путују брзином до 160 километара на час, са прскањем који може да зрачи до метра и по. Занимљиво је да људи не кијају док спавају; нерви одговорни за овај рефлекс се такође одмарају током сна.
Занимљив феномен повезан са кијањем је фотично кијање, које погађа између 18% и 35% популације.
Ово се дешава када појединци кијају као одговор на изненадно јако свјетло. Још један необичан окидач за кијање може се десити када људи чупају обрве. Иритација нервних завршетака на лицу може послати сигнале у носни нерв, што резултира кијањем.
Један од најнеобичнијих рекорда у кијању долази од Доне Грифитс из Вустершира, Енглеска, која је кијала непрекидно 978 дана. Њено кијање је почело брзином од једном у минуту, што је била најдужа забиљежена епизода кихања.
Зашто кажемо „Наздравље“ након што неко кихне?
Након што неко кине, уобичајено је да други одговоре са „Наздравље“ на нашим просторима, док се у неки другим културама користи израз „Блесс yоу“, односно „Бог те благословио“. Поријекло ове фразе је прожето мистеријом, а различити извјештаји објашњавају њене коријене. Једно популарно вјеровање сугерише да традиција датира још од бубонске куге у Риму, током које је кихање било симптом болести. Папа Гргур 1, познат као Гргур Велики, наводно је подстицао људе да изговарају „Наздравље“ као молитву за заштиту од болести.
Друга теорија повезује овај израз са древним сујеверјима, гдје се вјеровало да душа борави у ваздуху и да је избачена током кихања. Да би се спријечило да душа побјегне, био је неопходан благослов. Поред тога, неке културе вјеровале су да кијање може ослободити зле духове, што је подстакло благослов и молитву за здравље као заштитну мјеру и за оне који кијају и за оне у близини.
Традиција да се каже „Блесс yоу“ или „да си благословен“ такође се може пратити у разним древним културама. У старом Риму су биле уобичајене фразе попут „Јупитер да те сачува“, док су Грци жељели „дуг живот“. Овај обичај одражава дугогодишњу жељу човјечанства да изрази добру вољу, посебно као одговор на тако невољни чин као што је кијање. Поред тога, у многим дијеловима Сједињених Држава, „Бог те благословио“ је широко коришћена фраза након кијања. Међутим, неки више воле термин „гесундхеит“, њемачку ријеч која значи „здравље“.
Процес кијања
Чин кијања почиње осјећајем голицања у нервним завршецима носа, шаљући поруку мозгу да нешто иритантно треба да се избаци. Процес укључује дубок удах и задржавање, чиме се затежу грудни мишићи и повећава ваздушни притисак у плућима. Очи се затворе, језик притисне кров усне шупљине, а затим изненадни налет ваздуха прође кроз нос, довршавајући рефлекс.
Глобални одговори на кијање
Скоро свака култура има свој јединствен начин реаговања на кијање, показујући универзално осјећање добре воље. на примјер:
У земљама арапског говорног подручја одговор је „Алхамдулиллах“, што значи „Хваљен нека је Бог“.
Хиндуси би можда пожељели једни другима да „Живе!“ или „Живи добро!“
У Турској је уобичајена фраза „Цок иаса“, која се преводи као „Живи дуго“. Након другог кихања, одговор се мијења у „Сагликли иаса“, што значи „Живи здраво“.
Руска дјеца добијају „Буд здоров“ („Наздравље“) заједно са „Рости болсхои“ („Да порастеш велики“).
У Кини, дјеца која кину чуће „Баи суи“, израз који значи „Да поживиш 100 година“.
Сујеверја и вјеровања око кијања
Различити одговори на кијање често потичу из древних сујеверја. Једно вјеровање је сугерисало да кијање може проузроковати да душа побјегне из тијела, а изговарање „благословен да си“ спријечило би зле духове да то захтијевају. Постојала је и заблуда да срце на тренутак стане током кијања, што доводи до тога да људи кажу „благословен да си“ као начин да кијачу врате добродошлицу у живот.
Савремено схватање кијања
У савременом друштву стекли смо боље разумијевање кијања, препознајући га као рефлексну акцију која је често повезана са бенигним стањима као што су прехладе или алергије. Кијање могу изазвати различити фактори, укључујући јаку сунчеву свјетлост или јаке мирисе. Упркос савременим медицинским увидима у механику кихања, обичај да се каже „благословен да си“ или „гесундхеит“ се наставља, углавном због навике и уобичајене љубазности.
