Кихање је аутоматски рефлекс који нас често изненади по својој снази и учесталости. Када почне, готово га је немогуће зауставити - а није ни здраво.
Ови снажни налети ваздуха могу путовати брзином преко 150 км/х, а занимљиво да људи не кишу док спавају јер се и нерви одговорни за рефлекс одмарају.
Постоји више теорија
Постоји много окидача за кихање - нећемо их набрајати, различити су и понекад необични, попут изненадног јаког свјетла (иритација нервних завршетака на лицу може послати сигнале у носни нерв, што резултира кихањем).
На нашим просторима, након кихања, обично узвраћамо са “Наздравље”. У земљама гдје се говори енглески најчешће се чује “Блес ју” (Бог те благословио), док Нијемци одговарају са “Гезундхајт” (Здравље).
Постоји више теорија о пореклу ових и других фраза, а данас ћемо се бавити најпознатијим.
Заштитна мјера
Једно популарно вјеровање сугерише да традиција датира још од бубонске куге у Риму, током које је кихање било симптом болести. Папа Гргур 5, наводно, подстицао је људе да изговарају “Живјели” као молитву за заштиту од болести.
У другим културама постоји вјеровање да кијање може “ослободити зле духове”, што је подстакло благослове и молитве за здравље као заштитну мјеру.
На интернету се може пронаћи да су у вријеме древног Рима биле уобичајене фразе попут “Јупитер да те сачува”, док су Грци жељели “дуг живот” особи која кихне.
"Опасност по душу"
Једно од најинтригантнијих објашњења је укорењено у древном вјеровању, различитих култура и цивилизација, да се људска душа налази у глави - центру нашег бића и мисли.
Наизглед безопасни тјелесни рефлекс могао би да “избаци душу из тијела”!
Због тога, вјерује се, настао је обичај да се након кихања некоме пожели добро, као својеврсна заштита, или “штит од невидљиве опасности”, преноси Телеграф.
