Српска православна црква и њени вјерници у први уторак послије Васкрса обиљежавају Васкршњи уторак, други дан Васкрса, који је у народу познат и као Свијетли уторак. И, овај, трећи дан празника Васкрса, у црквеном православном календару је означен црвеним словом.
Како у већини наших крајева Васкршњи празници трају три дана, на Васкршњи уторак се настављају гозбе и весеља на којима се госте рођаци, кумови, комшије и пријатељи, па је то вријеме када се окупља родбина и из удаљенијих крајева.
У народу се овај уторак сматра најбољим уторком у цијелој календарској години. Понегдје се у селима, мада није раширен обичај, одржавају свадбе, јер се вријеме празновања Хришћанске Пасхе сматра посебном благодаћу, па се та благодат жели пренијети и на нове супружнике и њихову новоосновану породицу.
Најрадосније су оне породице у којима се, баш на овај дан, роди дијете, јер се сматра да ће га пратити срећа и да ће имати дуг живот.
Као и током претходних дана празника, ни на Васкршњи уторак не ваља се радити било какве теже кућне послове. Поготово није добро прати, шити или крпити мушку одјећу, каже вјеровање, нарочито ако припада будућим војницима.
Свијетли уторак је добар дан за путовања, а стари обичај је да путници пожеле жељу и она ће им се сигурно испунити.
Током читаве ове недјеље се ниједног дана не пости, а све до сриједе важи и обичај куцања васкршњим јајима. Недјеља се зове још и Томина недјеља, јер се завршава даном посвећеним апостолом Томи. Зову је још и Водена недјеља, добро је изаћи на неку ријеку, поток, па и попрскати се водом која, по старинском вјеровању, тјера "зле духове и демоне".
