На овим просторима вековима су се преплитале различите цивилизације, културе и религије. И народи који су се давно изгубили у ходницима историје утиснули су своје трагове, који ту и тамо изроне из прошлости у виду археолошких налаза.
Од давнина су се на Балкану чули и различити језици, настајали су и нестајали. А језик је "жив" и подложан утицају друштвених појава, па се тако дешава да неке ријечи ишчезну или буду замењене другима.
Простор који насељавамо можда је мали када се посматра на мапи свијета, али је велика, богата ризница различитих култура, важна интерконтинентална раскрсница и мјесто вјечних сусрета истока и запада, сјевера и југа. Из тих разлога, у српском језику данас се користе и многе ријечи које му не припадају, а које смо временом присвојили јер за њих нисмо могли да нађемо одговарајући домаћи појам.
Дуготрајна турска владавина на територији Балкана оставила је посљедице у свим овдашњим језицима, па тако данас у нашем рјечнику постоји око 3.000 турцизама. Међутим, има и словенских ријечи које су ушле у турски. Та бројка јесте мала, али не и занемарљива, кажу лингвисти.
Тешко је одредити из којег тачно језика потичу турски словенизми. Са ових простора Турци су усвојили, на примјер, чету ("çete"), а међу словенским ријечима које се могу чути у Малој Азији су и краљ ("крал"), краљица ("kraliçe"), вишње ("vişne"), мазут, таљиге, шапка, коса (као алат).
За плуг кажу "пулук". Иако је раширена теорија да је ова ријеч преузета из њемачког језика, њено поријекло је, међутим, старословенско – плугъ. Наши преци, Стари Словени, били су ратари и сточари, па им је било и те како познато ово оруђе за обраду земље.
Интересантан је податак да је у дипломатском свијету Османског царства српски језик играо значајну улогу. То потврђују и турски извори, који свједоче да се на тамошњем двору у 15. и 16. вијеку учио српски. У библиотеци џамије Сулејманије постоји из тог времена четворојезични уџбеник за учење страних језика: арапског, персијског, грчког и – српског, штиво намијењено принчевима и онима који су се спремали за државне функције.
Готово са сигурношћу се може рећи да у турском језику постоји једна ријеч која долази из српског, а то је – Божић.
"Турци су преузели ову ријеч од нас, и изговарају је Боџук. Они имају своју ријеч за Божић – Ноел – која се знатно чешће користи, али им значење није исто. Наиме, Ноел је Божић 25. децембра, док се ријеч Божић користи баш за рођење Христа 7. јануара", објаснила је једном приликом др Марија Ђинђић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, која је саставила велики турско-српски рјечник са више од 51.000 ријечи, пише "Жена Блиц".
