У жељи да све урадимо како треба, врло често претјерујемо и повинујемо се неким народним „правилима“ која су заправо потпуно погрешна, тврди црква.
Зато данас откривамо одговоре на два најчешћа питања да ли се славска свијећа пали и другог дана славе и да ли се жито смије служити гостима?
Једна од главних одлика православља је свакако крсна слава, а три основне ствари које припремамо за тај дан су свијећа, жито и славски колач.
Постоји много обичаја везаних за начин спремања славе, али оно што често чујемо је полемика међу људима шта се након славе ради са свијећом и славским житом.
Једни тврде да се и други дан славе пали свијећа, а гости се житом служе све док се не поједе. Други заступају мишљење да се након славе служи само жито, али се не пали свијећа, док трећи сматрају да су жито и свијећа „резервисани“ искључиво за дан свеца ког обиљежавамо.
Свијећа и њена свјетлост симболизују свјетлост Христове науке. Свијећа гори цијелог дана на дан славе, а када желимо да је угасимо то чинимо са славским вином, а претходно се прекрстимо.
– Како су славске свијеће углавном доста велике и не догоре на сам дан славе, када се угаси, свијећа се ставља пред икону или на неко друго мјесто у кући. Обичај је да ту стоји до сљедеће године, а пали се приликом заједничких породичних молитви. Ако и дан након славе имате госте ваљало би да се помолите Богу и упалите свијећу – рекао је отац Драган.
Славско жито се кува и приноси у славу Божју, у част светитеља који се слави, за здравље и напредак дома и његових укућана, али првенствено за покој душа свих предака у том дому.
– Жито се спрема за сваку славу, иако постоји у народу вјеровање да се за „живе“ свеце не спрема жито. Вјерници треба да знају да се жито служи за душе упокојених предака. Пшенично зрно у хришћанству је симбол вјечног живота, смрти и васкрсења, када се сије оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род. Жито се служи гостима и укућанима док се не поједе, јер је гријех да се баци – закључио је свештеник Драган.
