Правславни вјерници данас обиљежавају велики празник, Видовдан. Видовдан је непокретни вјерски празник који празнује Српска православна црква 28. јуна и један од највећих српских празника.
Народ Видовдан доводи у везу, с једне стране са кнезом Лазаром и Косовским бојем, а с друге, у архаичнијој варијанти, са светим Видом. Судар двију војски на Косову пољу требао је да се деси на дан када ће се јасно видјети ко је вјера, а ко невјера. По том миту, од тада се тај дан назива Видовданом.
Међу Србима и свим Словенима веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који "отвара очи". На Видовдан се, према књигама и вјеровањима не ради у пољу ни у винограду да се грожђе не би сасушило, а на овај дан треба пробати и зрело воће.
Један од обичаја налаже да на овај празник устанете прије зоре, погледате ка сунцу и кажете "Ој Видо, ој Видовдане, дај ми вид док сам жив!". Сматрало се да је веома важно оно што ћете данас видјети јер ћете у тим стварима касније имати успјеха.
Према једном народном вјеровању, ако је на овај празник ведро са назнакама да ће и остати ведро, треба изнијети напоље сву одјећу и провјетрити је како би се напунила добром енергијом. С друге стане, уколико је облачно, треба прекрстити облаке да би киша која падне била добра за усјеве.
Према дугом народном вјеровању, ако на Видовдан падне киша, падаће и седам наредних недјеља.
