На прва три мјеста се налази варијација исте шпанске шунке, односно “Јамон Иберицо”. Ова шунка и њене подврсте зависе од врсте свиње које се праве, да ли су регуалрне боје или црне. Оно што је битно, је да се не држе у заробљеништву, већ се крећу слободно и мимо фарми, гдје се храни кукурузом, жиром и другом храном. Резултат је шунка тамноцрвене боје са дјелићима масти.

У топ 10 су и италијански “Просциутто ди Парма” и “Просциутто ди Сан Даниеле” као и португалски “Пресунто до Алентејо” док су представници ових простора у десет најбољих суво месо из Босне и Херцеговине и Његушки пршут из Црне Горе.

За суво месо су рекли да је босански специјалитет који се прави сољењем, сушењем и димљењем говедине на храстовој ватри. Месо не би требало да буде превише суво, а за правилно припремање јела потребна је посебна вјештина и знања.

За његушки пршут кажу, то је свињска шунка која се традиционално соли морском сољу, пресује да би се уклонила вишак течности, затим дими и суши на хладном планинском ваздуху, након чега се оставља да сазри, тако да цијели процес обично траје око годину. Месо се дими преко буковог дрвета, дајући јединствен укус и арому овој посластици.

На 19. мјесту се налази ужичка пршута из Србије. Како каже “Тасте атлас”, за припрему овог месног производа могу се користити говеђе, свињско и овчије месо, иако је најтрадиционалније говеђе. Најфинији комадићи јунећег меса из дијелова бута и доњег краја леђа, од четири до шест година се соли, затим дими сувим буковим дрветом и суши се на хладном планинском ваздуху. Коначни производ се одликује тамно браонкастоцрвеном спољашњошћу, тамноцрвеном унутрашњошћу са јаким укусом говедине.

Пратите нас и путем Вибера