Најбољи пасуљ на овогодишњем 19. Беан фестивалу скувала је екипа клуба "Мрена“ из Банатске Тополе у којој је за кутлачом као главни мајстор био Јожеф Мака, који су као главну награду добили шпорет "смедеревац“.
Овогодишња манифестација која је одржана на Салашу 137 на ченеју код Новог Сада, у Србији, окупила је тридесетак екипа, а друго мјесто освојила је екипа "Шидске кобасицијаде“, док је треће мјесто отишло екипи "Жива и синови“. Другопласирана и трећепласирана екипа добили су по земљани ћуп за кување пасуља, с тим да су другопласирани добили већи ћуп.
Миша Мадацки, предсједник жирија овогодишњег Беан фестивала, наводи да је ове године била жестока конкуренција те је разлика између првопласираног, другопласираног и трећепласираног по два бода.
У изјави за Анадолију Мадацки је рекао да је пасуљ комплексно јело и да су гледали низ критеријума при оцјењивању - да супа није провидна и да је пасуљ сачувао зрно, односно да се није раскувао.
"Што каже, мора да буде сладак, мора да буде слан, мора да буде пикантан и да се не може стати кад се једе“, нагласио је Мадацки.
Иако познат по учесницима с разних крајева земаљске кугле, овогодишњи Беан фестивал био је домаћег карактера, а разлог за то је епидемија свињске куге која је узроковала посебне мјере, поготово код коришћења меса, па је нарушена и традиција фестивала која је учесницима пружала могућност да од куће понесу све састојке.
Драган Вукотић, оснивач Беан фестивала, рекао је да је овогодишња манифестација била доведена у питање због свињске куге, па су због тога изостали екипе из окружења, иако су данас на салашу били, међу гостима, традиционални пријатељи фестивала из Брчког и Требиња.
Беан фестивал одржава се у оквиру Рогаљ фестивала, на ком је представљено пуно сеоских фестивала по Војводини који се организују током године, а који су мање познате широј популацији.
У оквиру фестивала одржане су и равничарске игре, а надвлачење конопца изазвало је највећу пажњу.
"Основни циљ и мото Рогља је да скрене пажњу на мале средине, на села, на опстанак живота на селу кроз промоцију сеоских манифестација. Јер свако село има манифестацију, неки нису допрли до медија, а завређују. И ми покушавамо да то презентујемо“, навео је Вукотић.
Назив за овај фестивал, како објашњава, јесте то што рогаљ представља на селу - то је ћошак на ком се налазила огласна табла, и гдје су се људи окупљали да провјерају цијене намирница и ко продаје куће и пошто, ко је умро, ко се женио, ко се родио...
"Рогаљ је био мјесто сусрета. Зато смо и узели тај назив. И ово сматрамо мјестом сусрета за једну такву групацију. У ери модерног и савремене интернет-комуникације и наше свакодневнице, мислим да је ово можда један корак у назад. Али ми јесмо фестивал који жели корак у назад. Да мало закочимо овај урбани и брз начин живота. И зато и желимо да посјетиоци Рогља, као и излагачи, уживају у овом дану, и бар на тренутак да се мало вратимо у нека боља времена, да се у овом амбијенту мало ресетујемо“, закључује Вукотић.
