Улазак у цркву или манастир код људи изазива различите емоције, а понекад и недоумице. Без обзира на вјерску позадину или сопствена увјерења, многи се суочавају с неизвјесношћу око тога како треба да се понашају приликом доласка у светилиште. Ово осјећање несигурности често потиче из поштовања према вјерским обичајима и традицијама, као и жеље да се поштују правила и норме заједнице.
Игуман манастира Фенек, отац Макарије разријешио је честе недоумице с којима се људи суочавају прилком посјете цркви или манастиру. Многи вјерници често осјећају несигурност када је у питању правилно цјеливање икона. Неки се питају колико пута треба цјеливати икону, док други размишљају о мјесту на икони гдје би требало да се цјелива.
- Већина ствари у животу се састоје из важног и мање важног дијела. Људи често гријеше, па се фокусирају на ствари које нису суштински толико важне. Приликом доласка у цркву духовно треба да буде битније од физичког. Тако је и са цејливањем икона. Икона није само предмет, она представља визуелно присуство свеца, а људи се често фокусирају на формални дио који је оку видљив. Много је битније да се ми истински духовно повежемо са свецем који се налази на икони, да му се истински помолимо. У том случају редослијед којим се иконе цјеливају је мање битан - објаснио је отац Макарије и додао:
- Такође, веома је важно да знамо ко се на тој икони налази. Треба да знамо коме се обраћамо. Да ли је у питању икона Господа Исуса Христа, Богородице, или икона свеца чија је црква. То је важно да знамо да бисмо знали да му се обратимо правим ријечима и молитвом. Уколико се ради о икони Господа Исуса Христа, обратићемо се ријечима Господе и даље ћемо изговорити молитву Господу Богу нашем, или уколико се ради о икони Богородице започећемо са пресвијетла Богорице и иговорити молитву посвећену њој.
Отац Макарије даље наводи да је довољно да се тихо и са поштовањем стане пред икону, два пута се прекрсти, благо поклони, затим се икона цјелива и још једном се прекрсти и поклони. Опет напомиње да је редослијед којим се иконе цјеливају мање битан од тога да то треба да радимо због искрене вјере и потребе, а не због помодарства.
Како је даље рекао, прво се цјелива икона која је у централном дијелу цркве и на њој је светац коме је храм посвећен. Повише ње са десне стране налази се икона Спаситеља, а са лијеве стране је икона Мајке Божије. Прво се цјелива икона на средини, затим на десној страни икона Спаситеља и на лијевој страни икона Мајке Божије. По цјеливању се одлази на неко слободно мјесто у цркви.
На богослужењу мушкарци обично стоје на десној, а жене на лијевој страни цркве, а како отац Макарије напомиње, та пракса постоји да би сви били у миру.
- Приликом присуствовања богослужењу веома је важан унутрашњи мир. Било шта што може да га наруши није добро, зато и постоји пракса да мушкарци и жене стоје одвојено. Људи треба да се концентишу на оно зашто су дошли у цркву, зато треба да буду у миру, без окретања шетања или разговора са неким ко стоји у близини. Сви који су присутни на богослужењу треба да настоје да оно буде што љепше и свечаније. Такође, пази се на свештеникове радње, па се треба прекрстити сваки пут када се свештеник прекрсти или када се у молитви спомене име Оца, Сина и Светога Духа. Крсти се, уз благ наклон и када свештеник кади - каже отац Макарије.
- На богослужење треба увијек да се долази на вријеме. Ипак, уколико се из оправданих разлога деси да неко касније стигне, у том случају не цјелива иконе, већ тихо и побожно стане на одговарајуће мјесто. Када се богослужење заврши вјерник може да цјелива иконе, очита молитве и запали свијеће - закључује отац Макарије.