Данска хипи комуна Кристијанија, основана 1971. године, као социјални експеримент ушла је у шесту деценију постојања привлачећи годишње и пола милиона туриста из цијелог свијета, чинећи тај необични и контроверзни дио Копенхагена једном од најважнијих атракција најстарије монархије у Европи.
Кристијанија је јединствена комуна на европском континенту, извор жестоких дебата, област са сопственим уставом, заставом, валутом и црквом, у којој живи и ради око 1.000 људи либералнијег начина живота. Простире се на 34 хектара близу чувене цркве Нашег спаситеља, саграђене 1696. године, са које се захваљујући барокним сприалним степеницама које са спољашње стране воде до врха торња пружа величанствени поглед на град пун палата, статуа, али и модерних грађевина од стакла и гранита, у којима су смјештени свјетски познати музеји.
Софија која годинама помаже пријатељима у Кристијанији за Танјуг наводи да је та слободна земља настала на напуштеном војном земљишту, на којем су остали војни објекти - бараке и складишта.
"Група хипика пробила је ограду и уселила се, а мало по мало долазило је све више људи који су живјели по правилима Кристијаније потпуно независне од данске владе. Иако је то било вријеме без интернета, вијест се брзо ширила“, казала је Софија.
Почело је веома споро и постало је нешто као друштвени експеримент да се види да ли је могуће направити град у граду. Био је то оглед који је неке шокирао а друге заувијек освојио.
"Имамо своју цркву, свој дом здравља, своју пошту, маркет. Било је много умјетности и културе, којих, наравно, још увијек има. Као град имамо мјеста гдје можете да једете и да се забавите. Имамо маркет гдје се продају и све врсте материјала потребних да се сагради кућа, а овдје су већину кућа људи сами направили“, рекла је она.
Додала је да постоји и простор поред воде гдје људи могу да уживају. У Кристијанији, каже, постоји много лијепих и посебних мјеста.
"Имамо много старих војних зграда и толико тога за испричати“, навела је Софија говорећи о тој аутономној област која је највећи извор контроверзи у једној од, према истраживањима, најуређенијих и најсрећнијих земаља свијета.
Како живјети у Кристијанији?
Да би неко могао да живи у Кристијанији, додаје, мора да добије дозволу мјештана и то су обично људи који знају некога из Кристијаније или ту већ раде, улажу вријеме, енергију и труд доприносећи заједници.
"Све одлуке доносе се консензусом, разговара се о свакој теми све док се већина не сложи. Ако је нека кућа слободна прикупе се све пријаве и позову заинтересовани да се представе. Када све саслушају, мјештани одлучују и најбољем саопштавају ‘желимо да нам се придружите јер мислимо да сте способни да живите са нама'“, казала је Софија.
То је, оцјењује, неуобичајено јер је у већини свијета потребно да неко има новац да би се уселио тамо гдје жели. Овдје је, како каже, правило - морате знати људе који ће живјети са вама. Наводи да је у циљу трансформације прије пола године затворена главна улица - Pusher street. Њен колега Ханс, каже за Танјуг да је затварање главне улице код неких станара изазвало незадовољство јер се на тај начин губи дух Кристијаније.
"Затварање је могла да дозволи само наша заједница, а учињено је како би се ријешили проблеми везани за наркотике“, навео је он говорећи о њиховој главној знаменитост - улици која је била позната по штандовима са лаким дрогама које су биле забрањене у Данској.
Становници Кристијаније су зато у априлу почели да прекопавају главну улицу надајући се да ће тако подручје "ослободити" од криминалних група, а што је било неминовно након обрачуна банди и полиције у којима је страдало неколико људи. Зато су познате ријечи градоначелнице Копенхагена Софи Хестроп Аднерсен да "Пушер улица мора да умре да би Кристијанија живјела", а о чему свједочи велика табла на којој стоји обавјештење за туристе да су након година присуства екстремно насилних банди одлучили да затворе Пушер улицу и да желе цијели простор да трансформишу како би испунили свој сан да Кристијанија постане живо умјетничко окружење на добробити дјеце и одраслих.
"Желимо у Пушер улици да створимо простор за уживање који ће имати оквир за нову културну и пословну заједницу од које ће корист имати сваки појединац. Зато почињемо, са канализацијом, водоводом и струјом“, наведено је на табли на јужном улазу у Кристијанију уз један од бројних кафића уз којих се управо поставља клизалиште.
Посебна застава и валута
Становници Кристијаније живе аутономно са самопроглашеним правилима, без обзира што их власти у Копенхагену не признају као самостални град. Иако је данска застава најстарија на свијету и датира из 1219. Кристијана има своју скоро најмлађу - црвену са жутим крупним тачкама, свој новац ЛОЕН јак као и круна, своју цркву - Christiania church, истоимени спортски клуб, галерију, маркет који ради сваки дан, смјештен у великом складишту из 1847.
У Кристијанији постоји и џез клуб, позориште, али и цијела зграда посвећена сексуалним слободама. На излазу из енклаве у којој је већина зграда исцртана веселим мотивима као и бројни од дасака направљени објекти у којима се продају сувенири, акварели, чоколаде, сјеменке и производи од канабиса, магнети нешто скупљи него у Копенхагену, који слови и за један од најскупљих градова на свијету, стоји натпис - "Сада улазите у ЕУ".
Кристијанија је била затворена 2011. године због бројних расправа унутар Владе Данске - шта урадити са тим подручјем који је био третиран и као социјални експеримент. Састоји се од напуштених војних барака, али се у њеном саставу и дијелови који сежу у 1617. годину, када је на тој територији био град Кристијаншван који је имао статус слободног града.
Циљ Кристианије је, како је наведено у Уставу енклаве, да се креира самоуправљачка јединица, гдје је сваки индивидуалац одговоран за добробит цијеле заједнице.
"Наше друштво биће самоодрживо, и као такво, наша тежња ће бити ка нашем увјерењу да се психолошка и физичка биједа могу избјећи“, порука је из Устава који забрањује и вожњу аутомобила, па дио становника производи бицикле-трицикле којих је пун Копенхаген, бижутерију или разне предмете, које можете купити у Кристијанији.
У Кристијанији до прије десетак година нико није плаћало струју, гас и воду, али су нагодбом пристали на то због продаје производа од канабиса. Мјештани повремено имају проблем са властима и инвеститорима. Према некима у овом мјесту живе три групе људи - идеалисти које интересује контракултура, они који нису жељели више да бораве у психијатријским установама и дилери због чијих активности и обрачуна је посјета Кристијанији понекад могла да добије посебан печат.