Brza hrana briše signal sitosti i podstiče prejedanje. Saznajte kako vas industrija zavarava i goji. Brza hrana ne samo da goji, već i zbunjuje naš organizam.
Naučnici upozoravaju da ultraprerađene namirnice, poput čipsa, sladoleda i žitarica za doručak, prolaze kroz industrijske procese koji ih čine manje zasitnim.
Ove namirnice se prave od osnovnih molekularnih komponenti kukuruza, pšenice i krompira, koje se pretvaraju u skrobnu kašu. Ta kaša se dalje prerađuje u šećere i derivate koji se brzo vare, zaobilazeći prirodni signal sitosti.
Proizvođači koriste emulgatore, vještačke arome i boje kako bi poboljšali ukus i izgled hrane, ali time dodatno smanjuju nutritivnu vrijednost. Nedostatak proteina i vlakana doprinosi osećaju praznine i želji za još.
Iako mislimo da jedemo dovoljno, tijelo ne registruje unos kao zadovoljavajući. To dovodi do prejedanja, ljutnje i osećaja nezadovoljstva. Studije pokazuju da prosečan Amerikanac dobija više od 60% kalorija iz ultra obrađene hrane.
Osim gojaznosti, ovakva ishrana može izazvati metaboličke poremećaje, insulinsku rezistenciju i hronične bolesti.
.webp)
