Осим што је донијела право освјежење, киша, као и ниже температуре олакшале су рад срцу. Екстремно високе температуре најчешће погађају овај орган и повећавају смртност код пацијената који су старији од 65 година, упозоравају стручњаци.
Метеоролози за наредне дане најављују поново раст температуре, а ова временска осцилација највише ће утицати на срчане болеснике.
Увијек имате пацијенте којима ове временске осцилације не пријају, али лакши пад температуре, када ми можемо да отпустимо вишак телесне температуре у спољашњу средину и те како прија и тим пацијентима - рекао је пуковник професор Зоран Јовић, начелник Клинике за кардиологију ВМА за РТС.
Екстремно високе температуре, преко 36 и 37 степени Целзијусових лоше су за наш организам јер се он веома тешко ослобађа своје температуре. Процеси у организму стварају енергију и долази до вишка топлоте која треба да се ослободи. Ако напољу имамо високу вриједност температуре, треба да расхладимо наш организам. Екстремне температуре повећавају умирање код пацијената који су старији од 65 година - рекао је пуковник професор Зоран Јовић.
Истиче да врло често млади људи мисле да не могу да имају проблеме са здрављем на високим температурама, па се опусте и проводе доста времена на високим температурама, што није добро, па се тијело прегрије и тада су присутни главобоља и мучнина.
Треба избјегавати период од 11 до 18 сати, када су температуре највише, битно је и прилагодити исхрану, мали оброци, са доста воћа поврћа и течности, не јести у касним вечерњим сатима. Бол у грудима није увијек алармантно стање и позив за хитну помоћ. Важне су редовне контроле и слушање изабраног кардиолога - рекао је начелник Клинике за кардиологију ВМА.