Бинаса Лековић је знала одвајкада да се удала у добру породицу, пуна је живота и мудро чува своје најмилије. Била је веомо изненађена кад је угледала телевизијске камере у свом селу Чаровина.
Али, та њена прича одушевила је бројне присутне.
"Све док смо заједно, поштујемо једни друге, свако ради свој дио посла, биће добро. Ми смо поштена и радна породица, сигурно је. Браћа се слажу и слога кућу гради. Па, ја сам по природи весела особа и осмијех је ‘обавезан’ свакодневно, као и сточарство, пољопривреда, кућни послови”, прича она.
Бинаса сложно живи са шест дјевера и шест јетрва, а она је најстарија снаха у фамилији.
Због те “титуле”, остале снахе је посебно поштују и за све послове питају њу, чиме она, наводи, није баш одушевљена јер осјећа велику одговорност, а и сматра да не зна баш све најбоље.
У породици за коју каже да мудро чува своје најмилије, признаје да се сви добро слажу. Чак и они који живе у иностранству, када дођу, остану дуго у жељи да породично проведу што више времена заједно. Оно што је међутим најзанимљивије код Лековића, јесте да је сваку снаху, бирао свекар.
Планинка (жена која се стара о мужи оваца и спремању млијечних производа) вели да свако ради само свој дио посла и поштује шта кажу старији.
Вриједна домаћица каже да је велика умјетност направити добар сир.
“Млијеко, маја – сириште, грудњача, и – каца. То је чиста вјештина! – Понешто се мијења, сваки дан, хвала Богу. Прије свега се мијења однос према животу. Живот је тежак. Све је велика истина. Једна од највећих. Већина не схвата у потпуности ову мудрост. Срећом, она се може искоријенити разумијевањем и озбиљним радом. Када стигну године, сљедећи дан има посебну динамику живота на селу”, појашњава Бинаса.
Иако, с годинама сви послови више него раније умарају, испуњена је радошћу док их обавља. Баш као и остатак породице.
“Свако ради само свој дио посла и поштује шта кажу старији. Свака снаха је на свој начин способна и све нас је бирао свекар”, рекла је Бинаса.
Објашњава и како је сваки живот на селу другачији и непоновљив. Али да је и он почео да се мијења – можда и набоље.
Као најстарија, учестовала је и у припреми свадби свих сљедећих шест јетрва, а како вели, свадбе су некада трајале по три дана, невјесте су се такмичиле чија ће ношња бити љепша и окићенија. Описала је и како се некада даровала невјеста али и како је она дворила госте трећег дана свадбе.
Каже да је свекар волио да свака од њих седам буде подједнако окићена дукатима.
