Сналажљивост је битна вјештина која помаже дјеци да се успјешно носе с различитим животним изазовима, буду креативна у рјешавању проблема и брзо се прилагоде новим ситуацијама.
Развијање сналажљивости код дјеце није нешто што се дешава преко ноћи, али кроз практичне вјежбе и свакодневне ситуације, родитељи могу помоћи дјеци да изграде ову кључну способност.
Стручњаци истичу да постоје три основне вјештине које могу помоћи у развоју сналажљивости, а то су критичко размишљање, емоционална регулација и социјална прилагодљивост.
Наиме, критичко размишљање омогућава дјеци да анализирају ситуације, препознају опције, размотре посљедице и донесу информисане одлуке. Ова вјештина се развија кроз потицање дјеце на постављање питања и размишљање о различитим рјешењима.
Играње игара које укључују доношење одлука и стратешко размишљање, могу помоћи дјеци да вјежбају критичко размишљање. Кроз ову праксу дјеца уче да размишљају "изван оквира" што је кључно за сналажљивост у непредвидивим ситуацијама.
Способност дјетета да препозна и регулише своје емоције такођер игра битну улогу у развоју сналажљивости. Дјеца која знају како препознати своје емоције и научити се носити с њима често су боље припремљена за суочавање с непредвидивим и стресним ситуацијама. Активности које укључују медитацију или вјежбе дисања могу помоћи дјеци да се науче смирити у стресним ситуацијама.
Сналажљивост се такође развија кроз социјалну прилагодљивост која дјеци помаже да се успјешно повежу с другима и прилагоде различитим друштвеним ситуацијама. Дјеца која знају како успоставити позитивне односе, преговарати и рјешавати конфликте, боље се сналазе у друштвеним окружењима.
Потицање дјеце да комуницирају с другима, слушају њихове осјећаје и уче како сарађивати може им помоћи у изградњи социјалних вјештина. Ове вјештине нису само корисне у односима с пријатељима, већ и у школи и касније у животу, јер дјеца која су социјално прилагодљива лакше се сналазе при суочавању с изазовима у различитим друштвеним и професионалним ситуацијама, преноси Кликс.
