Закукали федерални медији. Закукали и над собом и над "државом". Тако би се најкраће могле описати прве реакције "мегафона" политичког Сарајева, након што је предсједнику Републике Српске Милораду Додику "укинут притвор".
Није било помпе, ни камера. Дошао, дао изјаву, све поништено јер није ни требало да "постоји".
Ипак са тим се тешко мире они којима није до мира. Они који прижељкују ескалацију. Они који призивају странце у помоћ. Они који би да наметну своју вољу другима. Они који би да прекроје историју онако како њима одговара. Они који нису за договор три конститутивна народа на основу Дејтона.
Сада, ти највећи промотери "унитаризације и централизације" закукаше на "своју државу". Пишу како јој је "Додик лупио шамар" и да није могао да "пожели елегантнији излаз".
Жале се и на немоћ СИПА-е да "приведе одметника".
И ту опет долазимо до тога да виде ствари само онако како они желе.
Предсједник Српске се није крио, није био одметник. Предсједник Српске је државнички наступао све ово вријеме. Састајао се са најмоћнијим људима на планети. Учествовао на бројним конференцијама и догађајима који имају свјетску репутацију.
То свакако не ради неко ко се "крије" од Тужилаштва или неке институције.
Смета и сад и та фамозна "међународна заједница", иако је термин поприлично конфузан. Кажу, није било подршке.
Ипак, када се ствари мало боље сагледају, чини се да је било "подршке" те "међународне заједнице", само не за оно на шта је навикла размажена бошњачка политичка елита.
Ако би мало реални погледали све што се десило у и око БиХ, можда би и сами могли закључити да им је та "међународна заједница" поручила - "Доста нам је вас - договорите се сами".
