"Krivci smo svi, ali i vreme u kome živimo je jako brzo. Ja posmatram i sebe i svoje prijatelje, mnogo žurimo, detinjstvo je pretvoreno u nekakvu pripremu za odraslo doba pa je preopterećeno. Detinjstvo je bilo lepo jer je bilo bezbrižno i da kažem besmisleno. Sada je sve to stavljeno u funkciju budućnosti i deca imaju previše obaveza pod kojim pucaju, nemaju kada da budu deca, niti mi imamo kada da vidimo kako su deca jer nemamo to vreme", rekla je Golićeva za Tanjug.

Ona je naglasila da je potrebno primijetiti i reagovati čak i kada, na primjer, dijete jako plače zbog četvorke.

"To je negde nama znak da sebe vrednuje preko tih ocena što je odmah alarm, znak da ne vidi drugu vrednost. Kada neko dete koje zna da vredi, da je voljeno u svakom slučaju i da te ocene neće uticati na njegovu prihvaćenost od strane društva dobije četvorku - to za njega nije tako strašno. Ali deca koja su pod jakim stresom zbog ocena, to je deo njihovog identiteta te ocene su deo njihovog identiteta i obično smatraju da nemaju ništa drugo - nisam neki drugar, zabavan, lep, duhovit, sportista ali imam sve petice. Kada njemu neko uzme tu peticu kao što je sada bio ovaj slučaj dobio je jedinicu iz istorije, to nije ocena za njega nego se uzima identitet tog deteta - misli da je sve izgubio, izgubio sve što imao", upozorila je Golićeva.

Ona je ukazala i na to da se djeca danas u eri društvenih mreža koriste kao "statusni simboli".

"Danas se deca sa pojavom društvenih mreža koriste kao statusni simboli, mislim da nam je dobrim delom ovo odgovor, ne mislim samo na konkretne slučajeve, već ono što ja znam iz prakse, da se deca osećaju kao psi na izložbi gde vlasnik uzima pehar, a oni su za pokazivanje", ukazuje Golić.

Na pitanje da li je moguće da je jedan zločin inspirisao drugi Golić objašnjava da neka istraživanja pokazuju da kada dete izvrši suicid, ne treba o tome mnogo da se priča jer to može dati i na neki način "ideju" i da uopšte taj publicitet koji se daje poslije ovakvih djela može biti kontraproduktivan.

"Zato što deca nemaju dobru moć razlučivanja, kod njih inače uzročno - posledična veza ne radi baš dobro, empatija nije na nivou na kom je empatija odraslih ljudi, želja da kazniš onoga ko te ograničava, ko ti smeta, ko te nervira je mnogo jača nego u odraslom dobu - neosmišljenija da tako kažem. Ljubav prema sebi nije dovoljno razvijena, tako da oni ni svoj život ne vrednuju kao što ga vrednuju odrasli, niti tuđi život vrednuju kao odrasli", rekla je Golić i dodala da djeca često takvim djelima žele da se pojave negdje, da postanu vidljivi.

Naglasila je da se i u protekla dva dana pričalo o tome da je K.K. bio ćutljiv te da to znači da je on dosta dugo smatrao da njegovo mišljenje i nije pretjerano važno.

"I zato se mi uvek plašimo kada deca ćute jer negde misle da nas ne zanima šta oni imaju da kažu, što nije pravilo, jer ima dece koja nemaju potrebu da komuniciraju i sasvim su dobro, ali svakako kada je neko toliko ćutljiv trebalo bi da se svi zapitamo, a pre svega struka, jer roditelji jesu najbitniji, ali su oni samouki", objasnila je Golićeva. 

Golićeva je izrazila nadu da će poslije ovih tragedija svi "staviti prst na čelo" i umjesto upiranja u druge i traženja krivca razmisliti šta to mogu da učine sami ili gdje griješe.

"Takođe, nadam se da će ministarstvo konačno rasteretiti plan i program, kako bi ljudi koji su obučeni da se bave vaspitanjem dece imali vremena da se uopšte bave vaspitanjem dece", poručila je ona.