Свако има своје мишљење о томе колико траје заборављање бивше љубави. Неки вјерују да је ријеч о неколико мјесеци, други тврде да траје годинама, а постоји и увријежено мишљење да нам за опоравак треба половина трајања саме везе.
Ипак, истина је да емоционално отпуштање ријетко иде глатко, а још ријеђе онолико брзо колико бисмо жељели. Многи ће признати да их ситнице попут мириса, пјесме или старе фотографије могу бацити назад у осјећања за која су мислили да су одавно прошла.
Према истраживању објављеном у марту ове године, стварно емоционално ослобађање од бившег партнера може потрајати и до осам година. Учесници су показивали тек дјелимично смањену емоционалну повезаност и након више од четири године. То не значи да особа осам година активно пати, већ да емоционални траг остаје присутан много дуже него што већина очекује – као емоционални отисак који се споро брише.
Наше тијело и мозак реагују на љубавне прекиде слично као на зависност.
"Љубав активира центре за награду у мозгу, ослобађајући допамин, окситоцин и друге хемикалије. Кад та стимулација престане, мозак доживљава емоционалну апстиненцију. Зато је прекид често болан чак и кад знамо да је био исправан – јер мозак се још увијек покушава репрограмирати без уобичајених извора угодности и сигурности", објашњава психолог Марк Траверс за Psychology Today.
Осим тога, дуги односи често бришу границе између личног идентитета и партнерске улоге. Када веза заврши, особа се може осјећати као да је изгубила дио себе. Повратак осјећају сопственог "ја" без бившег партнера захтијева вријеме, интроспекцију и нова животна искуства.
"Та врста унутрашње обнове догађа се споро и неријетко траје годинама, због чега је потпуно разумљиво да емоционално отпуштање не долази брзо – већ валовито, с повременим враћањима уназад", закључује Траверс, преноси Индекс.