Регионални музеј у Добоју основан је 8. новембра 1956. године. А у зграду у којој се и данас налази, преселили су се 1965. године када је формирана и прва стална поставка. Музеј је током година постојања прошао кроз бурне периоде. Данас се за овај Музеј може рећи да је један од најљепших у нашој земљи али и шире. 

Године 2020. је започета доградња музеја након које је добијено одјељење за историју умјетности, дио за нематеријалну баштину, те је обновљена стална поставка. 

Поткровље ове установе представља проширени простор зграде који је надограђен за једну посебну употребу – у њему се налази изложбена поставка посвећена заштићеном нематеријалном културном насљеђу. Овдје се чува прича о чувеној трави Иви, коледарским пјесмама, стећцима који имају исцјелитељску моћ али и прича о томе како да сачувамо нешто што користимо вијековима- а то је ћирилично писмо.

У овом музеју своје мјесто је пронашло и природњачко одјељење. Овдје се чува, сакупља и истражује животињски и биљни свијет посебно оријентисан на подручју у којем Музеј дјелује. 

У сталној поставци музеја у Добоју смо пронашли различите предмете као свједочанства о његовом настанку, о бурном периоду кроз који су пролазили добојски житељи током двадесетог вијека али о артефактима који досежу далеко у прошлост. 

Један од локалитета који свједочи о животу људи на овом подручју је и манастир Папраћа. Манастир Папраћа је првенствено био вјерски центар али и економско средиште у којем се производило и трговало робом од најразличитијег материјала и поријекла, те су настајали различити керамички предмети. Сви предмети пронађени на овом локалитету долазе у Регионални музеј у Добоју гдје након процеса конзервације и рестаурације добијају нови живот и исписују нове странице историје. Поред лонаца, керамике и новчића пронађених на локалитету манастира Папраћа, у овом музеју можете видјети и средњовијековне кациге пронађене на Маглајској тврђави. То су једине кациге таквог типа пронађене на простору Западног Балкана. У музеју се налази укупно пет, а вјерује се да су дјело миланских или баварских радионица из XИВ вијека. 

Поред предмета који свједоче о животу на овим просторима у далекој прошлости, Регионални музеј чува и артефакте из не тако далеког али тешког периода који је прохујао овим просторима.  

Један од предмета који својим љепотом али и тужном причом привлачи пажњу посјетилаца је крст који био дио спомен-костурнице настале у сјећање на страдале у злогласном добојском логору током Првог свјетског рата. 

Једно од најмлађих одјељења у овом музеју је и одјељење историје умјетности које чува прича о великом добојском вајару. Легат је сачињен од стотину поклоњених умјетничких дјела умјетника Драгутина Драга Хандановића. Рођен 1939. године у Острошцу код Коњица, чика Драго, како га запослени овог музеја од миља зову, ликовним стваралаштвом бави се више од 60 година. За то вријеме дао је не само значајан допринос културној сцени Републике Српске већ и значајан допринос у раду Музеју у Добоју.

Поред интересантних текстура и облика, Хандановићеве скулптуре посједују и дозу личног експериментисања у области вајарства и керамика. Чика Драго и сам често обиђе Музеј тако да ако имате среће, можете искусити јединствен осјећај да вас сам умјетник води кроз овај фантастични легат. 

Још једна од дјелатности у склопу Регионалног музеја је и рестаурација и конзервација умјетничких дијела. Тренутно кроз овај умјетнички процес пролазе иконе за које се вјерује да потичу из руралног дијела Русије. Јединствене љепоте, ове иконе крију неистражену причу путева руског православља на овим просторима која тек треба бити откривена. 

Овдје завршавамо причу о добојском Музеју, у којем и даље има мноштво скривених прича. Надамо се да ће ускоро добити још нових просторија и да ће његове збирке бити обогаћене новим, непроцјењивим и посебним предметима.

Емисију Тајне музеја на нашој телевизији можете гледати недјељом од 17:50 сати.

Пратите нас и путем Вибера