Прва половина године је иза нас, а љето је идеалан период да се осврнемо на трендове и бројеве међу читалачком публиком у претходном периоду, те смо о популарним жанровима, насловима и тенденцијама у свијету књига разговарали са упосленицима библиотека у Бањалуци, Сарајеву и Требињу.
Како наводе, велики одјек међу читалачком публиком имао је роман "Послије забаве" овогодишњег добитника НИН-ове награде Стеве Грабовца.
"Стево Грабовац са романом 'Послије забаве' убједљиво је најтраженији у првој половини године. Популарност коју му је донијела награда довела је до тога да и његов први роман 'Мулат албино комарац' постане поново веома тражен", рекао је Ђорђе Шекара из Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске за "Независне".
Велика потражња Грабовчевих дјела осјетна је и у Народној библиотеци Требиње, гдје се награђени роман нашао на листи најчитанијих дјела у првој половини године.
"У нашој установи имали смо врло успјешну промоцију књига Ненада Милкића, па су и његови наслови 'Кости', 'Колона' и 'Дистимија' били веома тражени. Видимо да се читају актуелни домаћи писци, а што се жанрова тиче, најчитанији су љубавни и историјски романи, трилери и популарна психологија", појаснила је Мирела Ћук из Народне библиотеке Требиња за "Независне".
Традиционално добро је читана белетристика, а прву половину године обиљежили су криминалистички романи.
"Поново су убједљиво најтраженији скандинавски писци, али никако не смијемо изоставити ни српске писце тог жанра попут Миодрага Мајића и Ђорђа Бајића, чији су наслови у континуитету веома популарни", казао је Шекара.
Додаје да не треба занемарити девету умјетност - стрип, јер стрипови се свакодневно посуђују у великом броју.
"Врло популаран је и жанр психолошких, напетих трилера. Аутори попут Гилиан Флин, Поле Хокинс, Харлана Кобена и Ју Несбеа настављају привлачити пажњу и у 2024. години. Књиге у којима се истражују друштвене и политичке теме с елементима напетости и интриге, такођер су у фокусу читатеља", изјавила је Аријана Панжо из Библиотеке Сарајева за "Независне".
Појашњава да дистопијски и романи научне фантастике и даље имају своју константну читалачку публику.
"Аутори попут Маргарет Атвуд, Френка Херберта и Пола Остера настављају привлачити пажњу читатеља. Жанр мемоара и биографија славних личности такођер је популаран, посебно ако се ради о инспиративним или контроверзним личностима", изјавила је Аријана Панжо.
Из Народне библиотеке Републике Српске наводе да су поред крими-романа и трилера, тражени романи који се баве историјском и љубавном тематиком, као и књиге које се баве теолошким питањима, те путописи.
"Оно чиме се можемо похвалити јесте чињеница да наши корисници читају заиста разноврсна штива. Може се рећи да су често потраживане књиге које спадају у модерну психологију, биографије познатих личности и мемоаре", појашњава Шекара.
Исти тренд примјећује се и у Сарајеву, гдје су књиге које се баве темама самопомоћи, мотивације и личног развоја и даље високо на листама бестселера.
"Ови набројани жанрови рефлектују разноликост интересовања читатеља не само код нас него и читатеља широм свијета, од интригантних прича до књига које истражују дубље друштвене, политичке или психолошке теме", појаснила је Панжо.
Међу најчешће посуђиваним романима из НУБ РС издвојило се и култно Пекићево дјело "Беснило".
"Поред тога што спада у средњошколску лектиру, овај роман бива често посуђиван и од стране искуснијих читалаца. Мајићеви романи 'Деца зла' и 'Рудник' су и ове године веома популарни. Књига 'Када тело каже не' Габора Матеа је нешто на шта никако не смијемо заборавити када је ријеч о популарним и актуелним насловима", навео је Шекара.
Из Народне библиотеке Требиња као читане наслове издвајају "Убиства у Флит Хаусу", Лусинда Рајли, "Острошко тримирје", Љиљана Хабјановић Ђуровић, "Краљевство", Ју Несбе, "Ја то могу", Лујза Хеј и "Последњи сат", Јелена Бачић Алимпић.
"Моје колеге и ја имамо праксу да у Централном одјељењу Библиотеке Сарајева препоручујемо наше, домаће ауторе, као и ауторе из региона, тако да су наслови које истичемо као најчитаније у првих шест мјесеци 'Кад сам био хоџа', Дамир Овчина, 'Фафарикул' и 'Нови крај', Ђурђица Чилић, 'Ја сам', Дамир Узуновић, 'Бланк', Феђа Штукан, и 'Сусјед', Марина Вујчић", изјавила је Аријана Панџо.
У градовима Босне и Херцеговине из године у годину се све већи број корисника учлањује у библиотеку, те је осјетан благ, али континуиран пораст.
"Чињеница је да се, не само задржао број корисника, већ се и увећао број уписа у односу на прву половину претходне године. Број позајмљених књига, као и број посјета је такође порастао у односу на исти период 2023. године", рекао је Шекара.
Он је додао да корисници за вријеме љетњих годишњих одмора најчешће траже лакшу литературу, уз коју се могу опустити, док зими често прибјегавају књигама у којима одише неки озбиљнији, хладнији и напетији амбијент.
"За детаљно поређење љетњег и зимског периода потребно је узети у обзир неколико фактора, током љета, често се преферирају лагане и забавне књиге, као и оне које се читају на одмору, романтичне комедије, авантуристички романи и генерално лаганији жанрови. У зимском периоду читаоци често траже књиге које ће их задржати у топлом окружењу и које ће узбудити њихову машту. То може укључивати романтичне романе, класичну књижевност или дубље литерарне радове који су идеални за читање уз топли напитак", навела је Панџо.
Она додаје да млађи читаоци преферирају књиге које истражују теме попут проналажења идентитета, пријатељства, љубави и фантастичних свјетова.
"Млађа читалачка публика се, поред обавезних школских и факултетских лектира, одлучује и на књиге које спадају у популарну психологију. Међу млађом читалачком популацијом веома добро котира и тинејџерска литература, научна фантастика, али примјетно је да се све чешће окрећу неким књижевностима, које ранијих година нису биле толико актуелне на нашим просторима, попут јапанске", казао је Шекара.
Он је навео да се зрелија читалачка публика најчешће окреће путописима, биографијама, а понајвише белетристици.
"Оно што је посебно интересантно јесте чињеница да се искуснији читаоци све чешће враћају класицима које су давно прочитали или су некада пропустили да их прочитају", појаснио је Шекара.
"Најмлађи, наравно, воле сликовнице и дјечје енциклопедије. У дјечјем одјељењу се, осим лектира, највише читају Љубивоје Ршумовић, Градимир Стојковић, Јасминка Петровић, као и серијали 'Дневник шоњавка' и 'Џеронимо Стилтон', док су дјевојчице заинтересоване за Исидору Мун", закључила је Мирела Ћук за "Независне".
