Док већина нас ноћи проводи у незнању под звјезданим небом, иза планета Венере скрива се потенцијална пријетња епских размјера – астероиди које је тешко видјети, а који се крећу опасно близу Земљиној орбити.
Иако звучи као сценарио из научне фантастике, ријеч је о стварној пријетњи коју научници све озбиљније проучавају. Проблем није само у самим астероидима, него и у нашој ограниченој могућности да их на вријеме уочимо – јер су често заклоњени свјетлом Сунца, а тиме и нашим погледима.
Иза Венере, нашег најближег планетарног комшија, скрива се неколико свемирских пријетњи које би – ако их не откријемо на вријеме – могле имати катастрофалне посљедице за Земљу. Према новом истраживању, барем три велика астероида, способна избрисати град с лица планета, налазе се у регији свемира која је због одсјаја Сунца готово невидљива са Земље.
Тим научника из Бразила, Француске и Италије истраживао је такозване Венерине коорбиталне астероиде – свемирска тијела која круже око Сунца синхронизовано с Венером.
Иако ти објекти за сада не представљају директну пријетњу нашој планети, њихове нестабилне орбите и могућност наглих промјена путања стављају их на попис потенцијално опасних, преноси "Дејли Мејл".
Посебно забрињавају три астероида: 2020 СБ, 524522 и 2020 ЦЛ1. С промјерима који варирају од 100 до готово 400 метара, њихова деструктивна снага процјењује се на милион пута јачу од атомске бомбе из Хирошиме. Довољно да створе кратер од неколико километара и изазову регионалне катастрофе попут цунамија или ватрених олуја.
Највећи изазов с овим астероидима је што се крећу унутар такозване "слијепе тачке" Земљине посматрачке мреже. Наша технологија с тла не може их открити док се не појаве у врло кратком временском оквиру – од свега неколико седмица – прије могућег приближавања. Звјездарница Рубин у Чилеу могла би помоћи, но научници сматрају да је једино трајно рјешење лансирање посебне сонде у близину Венере.
Уз то, истраживачи упозоравају да низак МОИД (минимална удаљеност између орбита) код ова три астероида – мањи од 0,0005 АЈ, што је мање од удаљености између Земље и Мјесеца – значи повећану вјеројатност да се њихове стазе укрсте с нашом.
Недавне НАСА процјене додатно појачавају забринутост – вјероватноћа судара одређених астероида с Мјесецом или Земљом порасла је на неколико посто, што је невиђено у досадашњој статистици. И док је могућност удара астероида 2024 YР4 у Земљу за сада одбачена, његово евентуално сударање с Мјесецом могло би бити историјски тренутак за астрономију. Такав догађај омогућио би научницима да уживо прате настанак кратера – и додатно разумију како слични удари обликују површине свемирских тијела.
На крају, ова открића подсјећају нас колико је важно улагати у системе раног упозоравања и међународну сарадњу у праћењу потенцијално опасних објеката из свемира. Јер, када је ријеч о астероидима – најважније је знати на вријеме.
