У остацима јавног тоалета старог 500 година научници су открили доказе о древним цријевним паразитима. Ово откриће шистозомијазе је најранији доказ постојања врсте паразита ван Африке, гдје су ендемска врста, и помоћи ће научницима да детаљније истраже како су се некад шириле инфективне болести, саопштио је Универзитет Мекалистер.
- Већина паразита које видимо данас ту су већ вијековима. Један од наших циљева је да схватимо гдје су били ови паразити у прошлости и како се њихова епидемиологија мијењала кроз вријеме – рекла је Мариса Леџер, постдокторанд у Центру за древни ДНК Универзитета Мекалистер.
Шистозомијазу изазивају паразитски црви типа Schistosoma mansoni, пљоснати црви који се преносе водом и могу да уђу кроз кожу, крећу се кроз крвоток и смјесте се у цријевима. Ту остављају јајашца која даље пролазе кроз фекалије излазе кроз људско тијело.
Леџерова је открила очувана јајашца у садржају јавног тоалета из 15. вијека у данашњој Белгији. Тоалет је откривен током ископавања 1996, али су артефакти и органски остаци тек скоро испитани као дио ширег истраживачког пројекта на Универзитету у Генту, а циљ је живот страних заједница у средњовијековном Брижу.
Истраживачи кажу да је тоалет био у такозваној Шпанској кући, административном седишту трговаца из Кастиље. Паразит је вјероватно повезан са тим шпанским трговцима који су увозили робу из Африке. Постоје докази и да су били повезани са раном трговином робљем, преноси Телеграф.
- Наша открића говоре о комплексности средњовијековног урбаног живота и колико је свијет био повезан и прије неколико вијекова. Не само да нам даје нови поглед на свакодневни живот у средњовијековном Брижу, али и то како је град тада био међународно чвориште за људе, робу и идеје, али је био кључан и за ширење болести – рекао је Максим Пулајн, археолог са Универзитета у Генту.
Како се наглашава, ово истраживање демонстрира важност анализирања органских остатака на овом типу археолошких налаза.
Леџер планира да анализира генетику паразита како би их упоредила са данашњом популацијом.
Студија о овом истраживању објављена је у журналу Parasitology.