Два телескопа су открила најближи пар супермасивних црних рупа до сада. Овај пар, удаљен само око 300 свјетлосних година, посматран је у различитим таласним дужинама свјетлости помоћу Чандра Х-зрака опсерваторије НАСА-е и Хабл свемирског телескопа.
Иако су црне рупе невидљиве у мрачном свемиру, ове двије сјаје јарком свјетлошћу јер се гас и прашина које "прождиру" убрзавају и загријавају до високих температура. Ови небески објекти, који круже један око другог, познати су као активна галактичка језгра.
Активна галактичка језгра су супермасивне црне рупе које испуштају сјајне млазове материјала и снажне вјетрове који могу обликовати саме галаксије у којима се налазе.
Овај пар црних рупа је најближи пар који је откривен помоћу видљиве и X-зрака свјетлости. Док су други парови црних рупа раније посматрани обично су били много удаљенији. Астрономи су открили ове црне рупе које плешу једна око друге у центру пара сударајућих галаксија названих МЦГ-03-34-64, удаљених од нас 800 милиона свјетлосних година.
Астрономи су случајно открили црне рупе када су Хаблова посматрања открила три шиљка свјетлости унутар сјајног гаса једне галаксије. Они су своју откриће објавили у понедјељак у часопису "The Astrophysical Journal".
"Нисмо очекивали да ћемо видјети нешто овако," рекла је главни аутор студије Ана Триндаде Фалкао, постдокторски истраживач у Центру за астрофизику Харвард и Смитсониан у Кембриџу, Масачусетс, у саопштењу.
"Овакав призор није уобичајена појава у оближњем свемиру, и рекао нам је да се унутар те галаксије дешава нешто друго", преноси Телеграф.
Тим је био заинтригиран када је Хабл открио три оптичка дифракциона шиљка у концентрисаном региону галаксије МЦГ-03-34-64. Дифракциони шиљци се појављују када се свјетлост из малог космичког региона савије око огледала унутар телескопа.
Хаблова посматрања су обављена у оптичкој свјетлости, која је видљива људском оку, али астрономи нису били сигурни шта виде. Тим је поново прегледао галактички регион користећи Чандра X-зраке.
Када су научници посматрали галаксију користећи Чандру, успјели су да прецизно одреде два снажна извора X-зрака која су одговарала оптичким изворима свјетлости које је уочио Хабл, рекла је Фалкао.
"Спојили смо ове дијелове слагалице и закључили да вјероватно гледамо двије супермасивне црне рупе које су врло близу једна другој"
Тим је, такође, консултовао архивске податке о посматрању радио таласа.
"Када видите јаку свјетлост у оптичким, X-зрацима и радио таласима, много ствари може бити искључено, што доводи до закључка да се ово може објаснити само као да су у питању блиске црне рупе. Када спојите све дијелове слагалице, добијате слику пара активних галактичких језгара," рекла је Фалкао.
У међувремену, трећи дифракциони шиљак који је уочио Хабл има непознато поријекло, и тиму је потребно више података да би схватили шта би то могло бити. Извор свјетлости би могао да потиче од гаса који је настао енергичним испуштањем материјала из једне од црних рупа.
"Не бисмо могли да видимо све ове детаље без Хаблове невјероватне резолуције," рекла је Фалкао.
Астрономи су посматрали парове црних рупа који су ближи један другом од овог пара користећи радио телескопе, али ти парови нису посматрани у другим таласним дужинама свјетлости.
Обје супермасивне црне рупе некада су биле центри својих галаксија, али је спајање галаксија довело та два објекта много ближе. На крају, њихов блиски спирални плес резултираће спајањем за око 100 милиона година, према НАСА-и, узрокујући снажно ослобађање гравитационих таласа.
Такви гравитациони таласи, настали сударом супермасивних црних рупа, могли би бити откривени у будућности помоћу ЛИСА-е, мисије Европске свемирске агенције за ласерски интерферометар у свемиру, за коју се очекује да ће бити лансирана средином 2030-их.
