Научници су успјели да забиљеже "буђење" супермасивне црне рупе, у сазвежђу Дјевице, око 300 милиона свјетлосних година далеко од наше Земље.
Ова црна рупа је "тиховала" све док се без икакве најаве реактивирала, 2019. године.
Она има масу око 100.000 пута већу од масе нашег Сунца; ова енормна празнина је почела изненада да "једе" материју галаксије која је окружује.
Црна рупа сада емитује толико свјетлости да је међународни тим научника успио да види и сними моменат када се она "вратила у живот".
Како све то изгледа, погледајте овдје.
А стручњаци кажу да је ово нешто што би могло да се догоди и у срцу наше галаксије.
У децембру 2019. научници су примијетили да је галаксија која је била неактивна година почела да се активира, и да емитује огромне количине инфрацрвене, ултраљубичасте и видљиве светлости.
Само срце галаксије је почело да показује огромне промјене у свјетлости, и оно што су научници видјели није могло да се упореди са било чим што су раније посматрали. Супернове, или догађаји у којима звијезду растрже црна рупа, такође производе велике количине свјетлости, али ово траје веома кратко.
Подаци које су добили научници показују да галаксија сада производи четири пута више ултраљубичасте радијације него прије, два пута више инфрацрвене радијације, а почела је и да производи X-зраке.
Ово су све јаки знаци да се црна рупа активирала, и да је постала "активно галактичко језгро".
- Ово је први пут да видимо активацију масивне црне рупе у реалном времену - рекла је ко-ауторка студије, Лорена Хернандез Гарсија, са Универзитета Валпараисо у Чилеу.
Ова прилика ће омогућити научницима да погледају дубоко у структуру неких од најегзотичнијих објеката у Свемиру. Црне рупе су толико густе да ни свјетлост не може да побјегне њиховој гравитацији, чинећи их екстремно тешким за уочавање.
Научници могу да посматрају само ефекте које црне рупе имају на објекте око њих, кроз гравитационо преламање или преко свјетла које емитује супер-врела материја у орбити око њих.
- У овом случају смо успјели да видимо буђење црне рупе, која је одједном почела да "једе" гас у окружењу - рекао је Клаудио Ричи са Универзитета Дијего Порталес у Чилеу, ко-аутор студије.
Ово откриће нам не даје само драгоцјене податке о томе како функционишу црне рупе, кажу научници, него нам омогућава и увид у будућност наше галаксије, млијечног пута. Највећа црна рупа у Млијечном путу је Сагитариус А (Стријелац), у центру наше галаксије, која има соларну масу од око 4 милиона, и обрће се тако брзо да има облик лопте за амерички фудбал.
Главни аутор студије рекао је за Дејли мејл да је црна рупа у центру наше галаксије тренутно у фази мировања, али не можемо одбацити могућност да ће она у будућности проћи кроз сличан процес као ова у галаксији удаљеној 300 милиона година.
Ипак, чак и да се ово деси, мала је могућност да ће то имати ефекат на наш Сунчев систем, пошто се ми налазимо далеко од центра галаксије. Једино што ћемо видјети спектакуларан "ватромет" на небу ако се ово деси.
(Телеграф)
