Ново истраживање показало је да процес дуготрајног памћења има своју цијену.
Наиме, чини се да свака нова меморија узрокује упалу у мозгу и оштећење ДНК у живчаним ћелијама. Међународни тим научника упоредио је цио процес са прављењем омлета: прво је потребно пажљиво „уништити“ јаја, а тек затим настаје омлет, или у овоме случају, нови образац памћења.
Тестирања на мишевима показују да се све то дешава унутар хипокампуса, дијела мозга који служи за похрањивање дугорочне и краткорочне меморије, преноси В92.
"Упала можданих неурона обично се сматра нечим лошим јер може довести до неуролошких проблема попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести“, рекла је неуронаучница Јелена Радуловић са медицинског факултета „Алберт Ајнштајн Колеџ Медицине“ у Њујорку, а преноси Science Alert.
„Упале одређених неурона у подручју хипокампуса кључне су за стварање дуготрајних сјећања. Ипак, наша открића сугеришу да је упала одређених неурона у подручју хипокампуса кључна за стварање дуготрајних сјећања“, додала је Радуловић.
Стручњаци су кратким, благим електрошоковима код мишева подстакли епизодно памћење.
Детаљна анализа неурона хипокампуса открила је активацију гена на путу ТЛР9, важном за упалну сигнализацију.
Овог пута је био активиран само у одређеним акумулацијама неурона, на којима је касније утврђено оштећење ДНК. Механизми упалне природе код мишева су трајали недјељу дана, након чега су неурони у којима се похрањује памћење постали отпорнији на спољашње силе.
Притом су нове меморије остале трајно закључане и заштићене од спољашњих сметњи. Нешто слично се вјероватно догађа и у људском мозгу.
"Ово је вриједно пажње јер смо непрестано преплављени новим информацијама, а неурони који кодирају сјећања морају сачувати информације које су већ стекли и не смију их ометати нови уноси“, каже Радуловић.
Када су научници код мишева лијековима блокирали упални пут ТЛР9, животиње више нису памтиле електрошокове. Одсутност ТЛР9 такође је довела до озбиљнијег оштећења ДНК, сличног ономе код неуродегенеративних поремећаја.
Научници су за лијечење дуготрајног коронавируса у једном тренутку предлагали блокаду пута ТЛР9, али ова студија показује да то вјероватно не би била баш добра идеја.
Истраживање назива „Formation of memory assemblies through the DNA-sensing TLR9 pathway“ објављено је у часопису Натуре.
