Једна од мистерија гроба дјечака из Лапеда ријешена је послије 27 година – научници су коначно утврдили када је живио малишан чији је одлично очувани скелет пронађен у пећини Лагар Вељо у централном Португалу.
Ови остаци су изазвали велику пажњу када су откривени јер су у њима откривене карактеристике и хомосапијенса и неандерталаца, пише "АП".
Скоро цијели скелет био је офарбан у црвено и научници вјерују да је био завијен у офарбано животињско крзно у тренутку сахране.
"Када је 1998. откривен скоро нетакнут гроб из времена културе Граветијен у долини Лапедо у Португалу, пећина Лагар Вељо стекла је свјетску славу. Скелет офарбан окером, и то дјечака старог 4 или 5 година, имао је карактеристике и неандерталаца и анатомски модерних људи, што је указивало на мијешање двије људске врсте", наводи се у студији објављеној у "Сајенс Адвансес".
Када је скелет откривен, велики дио тијела изгледао је људски, док су вилица и неке пропорције дјеловале неандерталски. Због тога су научници предложили да је ријеч о дјетету које води порекло и од хомосапијенса и од неандерталаца. Концепт мјешања две људске врсте тада је био радикално нов, али је касније напредовање у генетици показало да и данас већина људи на планети носи и неандерталски ДНК.
Једна од највећих мистерија овог дјечјег гроба била је та када је дјечак живио. Испоставило се да је због контаминације костију – мало коријење је расло кроз њих – није било могуће користити традиционалну методу датирања радиоактивним угљеником. Због тога су истраживачи датирали угаљ и кости око скелета и утврдили да су стари између 27.700 и 29.700 година.
Од тада се техника променила, па су нови научници покушали да утврде када је живео црвени дечак из Лапеда.
"Директним и специфичним датирањем радиоактивним угљеником утврдили смо да је скелет из периода од прије између 27.780 и 28.550 година, као и пет повезаних костију из гроба", наводи се у студији.
"Одређивање старости дјетета је враћање дијела приче, то је велика привилегија", рекла је за АП Бетан Линскот, аутор студије и сада истраживач са Универзитета у Мајамију.
Она је додала да је иницијално откриће више од скелета – то је гроб дјечака. Када је датирала кости, није могла да се не запита ко је волио то дијете, ко се трудио да га насмије и како је његов свијет изгледао током те четири године када је дјечак ходао планетом.
"Истраживање порекла људи је важно из истих разлога као што је чување портрета наших родитеља и дјед и баба. То је начин сјећања", рекао је Жоао Жилхао са Универзитета у Лисабону, преноси "Телеграф".
