Одлука о висини минималне плате има широке посљедице, како по запослене и послодавце, тако и по буџет и општу макроекономску ситуацију у Српској. Управо због тога и овај текст ћемо посматрати из тих, различитих углова. Док с једне стране повећање минималне плате унапређује положај појединачног радника, укупни ефекат зависи од реакције тржишта рада. 

Какав је ефекат на раднике?

Промјена минималне плате, која се очекује, има позитиван утицај на животе запослених, првенствено кроз повећање њихове куповне моћи и унапређење животног стандарда. Са вишим примањима, радници (који зарађују минималну плату) могу боље задовољити своје основне животне потребе, као што су храна, становање и одјећа. Додатни приход генерисан повећањем минималне плате не само да смањује финансијски притисак на појединце и породице, већ и стимулише потрошњу чиме се подстиче економска активност. 

Овдје треба имати у виду двије ствари. Прво, стварног раста куповне моћи код оних радника који су примали минималну плату, можда и неће бити у оној мјери како показују званични подаци, јер постоји и нешто што се зове сива економија. Једноставно, дио плате "у коверти“ још није прошлост у Српској, иако се сматра да је много мањи удио него раније. С друге стране, имаћемо и посредан утицај на животни стандард оних радника који нису имали минималац јер је реално очекивати да се и њихове плате коригују у одређеној мјери, како би се бар задржала иста продуктивност рада. То повећање ће додатно оптеретити финансијске ресурсе компанија, посебно малих и средњих, као и оних који доминантно запошљавају средњу стручну спрему.

Зашто се послодавци противе?

Према посљедњим доступним подацима (децембар 2024. године), плате запослених у приватном сектору су и даље у просјеку ниже од плата запослених у јавном сектору. Конкретно, удио минималне нето плате у просјечној нето плати у приватном сектору износи преко 65 одсто, а у јавном сектору до 60 одсто за тренутни ниво минималне плате. Ова статистика показује да је учешће минималне плате у просјечној плати веће у приватном сектору, чиме и њено повећање релативно више угрожава овај сектор, посебно мала и средња предузећа. 

Раст минималне плате неминовно утиче на повећање трошкова предузећа. Ако погледамо структуру предузећа, највећи терет би поднијели послодавци у радно-интензивним дјелатностима, у којима је присутно релативно високо учешће бруто плата у укупним трошковима производње. Такође, у тим предузећима имамо и релативно висок удио запослених са нето платом 1.300 КМ или мањом. Растом минималне плате у проблем би највише дошли сектори са релативно највећим бројем запослених са нето примањима од 1.300 КМ или мање, а то су: прерађивачка индустрија, трговина на велико и на мало, поправка моторних возила и мотоцикала, грађевинарство, хотелијерство и угоститељство, саобраћај итд. Поред тога, треба узети у обзир и профитабилност по секторима (која значајно осцилира), јер они сектори који су профитабилнији лакше могу апсорбовати веће трошкове рада, као и развијеност појединих општина и градова у Српској (није свима једнако оптерећење).

На крају, повећање минималне плате у Републици Српској носи са собом значајне импликације на пословну заједницу у контексту способности предузећа да остану конкурентна у глобалном економском окружењу, посебно на радно интензивна предузећа у приватном сектору. У овим дјелатностима повећање плата води до повећања укупних оперативних трошкова, што може довести до повећања цијена производа и услуга које се извозе. Тиме долази до смањења конкурентности предузећа на међународном тржишту, уз ризик да се потрошачи на страним тржиштима могу опредијелити за јефтиније алтернативе из других земаља. Године иза нас (2023. и 2024. година) су карактеристичне по осцилацији извоза и пада индустријске производње, па раст минималне плате може оптеретити извознике и отежати конкурентност на иностраном тржишту.

Шта очекује држава?

Макроекономски ефекти повећања минималне плате у Српској, поред претходно наведених ефеката на ниво запослености и посљедица по привреду, те ефекта на буџет, огледају се у сљедећем:

• Појединци из нижих платних категорија имају већу граничну склоност ка потрошњи у односу на појединце и домаћинства из виших платних категорија (гранична склоност ка потрошњи показује који дио свог дохотка троше, док гранична склоност ка штедњи показује који дио штеде). Управо се категоријама са највишом маргиналном склоности ка потрошњи повећава расположиви доходак путем повећања минималне плате, што обезбјеђује додатну приватну финалну потрошњу, која се позитивно одражава на БДП. 

• С друге стране, пословној заједници се "узима“ дио средстава којом се могу финансирати инвестиције, које у коначници доводе до веће продуктивности, а иста је претпоставка дугорочног органског раста плата. Ипак, и инвестиције представљају компоненту БДП и доводе до раста. 

• Повећање минималне плате одржава се и на кредитну способност појединаца из нижих платних разреда. Повећањем кредитне способности, повећава се у одређеној мјери и приватна потрошња ових лица (у зависности од обима узетих кредита), што има позитивне ефекте на БДП. 

• Инфлаторни притисци су поред запослености један од кључних макроекономских ризика код одлуке о повећању минималне плате. Процјене показују да се повећањем минималне плате у износу од 10 одсто општи ниво цијена повећава за 0,4 одсто. Највећи ефекат је код цијена хране. 

• Ефекти одлуке о повећању минималне плате на буџет Српске дијеле се у директне и индиректне. Директни ефекти подразумијевају повећане уплате пореза и доприноса по раднику, те већа издвајања буџета у виду накнада за незапосленост због губитка радних мјеста. Нето ефекат ове политике зависи првенствено од еластичности тражње за радом, односно од смањења броја запослених лица усљед повећања минималне плате, а без интервенције на страни пореза и доприноса. Индиректни ефекти огледају се у промјенама нивоа потрошње, чији агрегатни ниво такође зависи од промјене броја радника, с обзиром на то да од нивоа потрошње зависе приходи од ПДВ, али и други порески приходи.

Постоје ли алтернативе?

Свему, па и овоме, постоји план Б. У најкраћем, огледа се у неким од сљедећих опција:

1. Повећање минималне нето плате уз истовремено смањење пореза и доприноса

2. Пребацивање дијела обавеза на раднике - нешто слично као у сусједним државама

3. Укључивање других накнада у минималац

4. Индексиране минималне плате по секторима, тј. да се коригују за стопу инфлације или раста БДП (или обје).

Шта нам говори искуство других?

Истраживања у земљама у развоју показују да повећање минималне плате чешће утиче на успоравање раста броја радних мјеста, него што узрокује гашење постојећих радних мјеста.