Километража често представља најважнији фактор приликом избора половног возила. Мања километража значи већу вриједност, боље техничко стање и мању вјероватноћу кварова. Управо зато је често мета преваре. Манипулацијом бројача километара, продавац може додатно да заради хиљаде евра, на штету купца који несвјестан односи кући возило чија истрошеност не одговара стварности.
Визуелно стање ентеријера често открива више од било којег документа. Волан, педале, ручица мјењача, дугмад клима уређаја и кваке на вратима спадају међу најкоришћеније дијелове аутомобила. Ако продавац тврди да аутомобил има само 80 хиљада километара, али су гумени дијелови истрошени, пластични елементи сијају од честог контакта, а возачево сједиште је удубљено, то је јасан сигнал да бројач километара не показује истину.
У модерним аутомобилима те компоненте су израђене од издржљивих материјала и требало би да буду у врло добром стању с малом километражом. Ако то није случај, ово је упозорење. Најчешће су управо ти детаљи нешто што свакако можете примјетити већ на први поглед у кабину возила.
Шарке врата откривају праву истину о употреби возила
Истрошеност каросерије још је један знак који трговци често потцјењују. Шарке врата подложне су поновном оптерећењу, посебно на аутомобилу који је кориштен као службено возило или у подијељеном власништву. Покушајте да отворите врата и лагано их помјерате према горе. Ако осјетите зазор или се врата помјерају у шаркама, то може бити знак прекомјерне употребе. А тиме и доказ да је стварна километража возила већа него што показује дигитални бројач километара.
Са механичким бројачима километара, манипулација се често не може обавити без растављања арматурне плоче. Са дигиталним, иако није потребно растављати цијелу кабину, у многим случајевима нешто се ипак сломи или остави трагове. Оштећени поклопци око инструмената, напукнута пластика, лоше причвршћени завртњи или "помјерене" цифре на екрану могу сигнализирати да се брзиномјеру не може вјеровати.
Свако возило требало би да има барем основну сервисну историју, било у облику папирне сервисне књижице, дигиталног извода или рачуна за одржавање. Ови записи требало би логично да прате развој километраже. На примјер, ако пронађете запис о замјени зупчастог каиша на 180.000 km, али продавац тврди да аутомобил има само 130.000 km, то је очита противрјечност.
Просјечна годишња километража је између 15.000 и 20.000 km. Дакле, ако наиђете на десет година стар аутомобил са 60.000 km на бројачу километара, то је изузетно сумњиво. Осим ако продавац не може да докаже да је аутомобил заправо кориштен само изузетно ријетко.
Провјера сервисне евиденције може да открије манипулацију
Стварна километража требало би да буде у складу са изгледом, начином употребе и историјом сервисирања. Број на екрану није довољан — важно је може ли му се вјеровати. Приликом куповине половног аутомобила не задовољите се површним утисцима. Постављајте питања, провјерите историју сервисирања, а ако сте у недоумици, обратите се стручњацима.
На крају, важно је знати да се број пређених километара на бројачу може прилагодити, али право стање возила ће се прије или касније открити. Истрошеност ентеријера, стање врата, шарки, волана и сервисна евиденција често говоре више од самих информација на екрану.
(Телеграф)
