Лажне километраже су увијек актуелна тема.
Скоро свакодневно при куповини аутомобила купци се суочавају са проблемом. Често ова превара буде откривена тек када ауто буде "у рукама" купца који се нађу у безизлазној ситуацији и не знају на која врата да покуцају.
Једна слична ситуација десила се недавно. Жена која је купила половни аутомобил доживјела је баш ову ситуацију и подијелила је на Фејсбуку и у групи за заштиту потрошача "Ефектива".
"Поштовани, везано за константно актуелне приче о лажним километражама и ја сам насјела на једну, али можда има излаза, зато вам се и обраћам. Ауто има километражу на мерачу 176.000 километара, тако сам га купила и регистровала. Сат времена касније отварам ладицу аута и налазим уредну сервисну књижицу са више датума сервиса и задњи је из маја рађен на 274.000 километара.
"Да нисам сазнала било би ми лакше. Наравно звала сам их, они наравно нису ништа знали ни гарантовали... Регистрована је фирма преко које сам купила, да ли имам неке законске основе да их гоним", написала је она.
Како да препознате враћену километражу?
Ипак, пошто је намјештање километраже распрострањено, најприје је врло тешко ухватити неког у превари а онда и утврдити да је ауто заиста прешао онолико колико пише на сату. Ипак, Милан Царан испред центра за моторна возила савјетује да људи обрате пажњу на једну ствар.
"Оно што људи могу да погледају јесте стање возила. Да виде да ли је у складу са пређеном километражом. Могу погледати у ентеријеру делове који се хабају приликом свакодневне вожње. На пример, можете да погледате обруч управљача. Уколико је возило прешло преко 50 хиљада километара није уобичајено да он буде похабан. Такође, ако је возило прешло 120 хиљада километара није уобичајено да обруч управљача буде као нов. Ако видимо нов обруч, а пише да је возило прешло преко 120 хиљада, ту онда нешто није у реду и треба даље истражити. Исто важи и за друге делове који су у свакодневној употреби, а то су ручица мењача, педале, део испод патосница, седишта, као и прекидачи који се користе сваки дан.”
Шеф службе за процјену вриједности и штете на возилу "Декра" Дарко Стевановић изнио је свој став:
"У зависности од старости возила и стања, провера се врши на више начина. Провера се врши на самом возилу, јер није исто прегледати возило које је прешло 40.000 километара и возило које је прешло 240.000 километара. Постоје разни показатељи пређене километраже - стање кочионих дискова, кочионе плочице, стање издувног система, спољна корозија, унутрашња корозија и још доста тачака на које треба да се обрати пажња. Просечна пређена километража на годишњем нивоу у ЕУ је неких 40.000 километара. У случају да купац купује возило које је старо 10 година, а на километар сату стоји 170.000 километара, то је јасан аларм да треба обратити пажњу и посветити мало више времена процени саме пређене километраже возила", објаснио је он, преноси Блиц.