Један од најгнуснијих и најнехуманијих злочина у грчкој историји познат је под именом "случај Францис". Панајотисова веза са Зое Гармани била је прелијепа, али је убрзо постала трагична.
Панајотис Францис, младић од 25 година, био је из мирне породице средње класе. Упознао је Зои, тада шеснаестогодишњу студенткињу, са којом је почео да се забавља 1985. године.
Францис се лудо заљубио у младу Зои, а дјевојка је уживала у његовој пажњи која је понекад била чак и патолошка, али она томе није придавала велики значај.
Међутим, касније су биле све израженије љубоморе и свађе, али је Зои ипак пристала да се уда за Панајотиса крајем децембра 1986. године.
Њихова веза је од почетка била бурна, емоције су ишле из крајност у крајност, доминирала је страст уз присуство велике љубоморе и посесивности.
Кобно вече је било 25. јуна 1987. године, а као и сви остали дани у њиховом животу, и овај је био крајње интензиван и емотивно напрегнут.
Према Францисовом исказу, Зои се те ноћи закључала у кућу и није му дозволила да уђе унутра. Када је коначно успио да је убиједи, ушао је у кућу и страсно су водили љубав, али су убрзо кренули да се свађају око тривијалне ствари. Свађа је измакла контроли, а како је мушкарац тврдио, Зои је пала и ударила главу након чега је преминула.
Онда је муж ријешио да се отараси тијела и смислио да га раскомада ножем и чекићем. Процес је трајао три сата, а када га је подијелио на 11 комада, ставио га је у вреће и бацио у канте за смеће у области Като Патисиа. У посебну торбу ставио је Зоину главу.
Сљедећег дана је мирно и сталожено отишао на посао као и сваког другог, убијеђен да је починио савршен злочин.
На његову несрећу, камион који је требало да покупи канте са ђубретом, није то урадио, а случајни пролазник, сакупљач сировина, открио је чудне торбе и дијелове тијела у њима.
Како преносе грчки медији, глава Зоина је била потпуно унакажена, до непрепознатљивости.
Случај је надаље преузела полиција која је покушавала да утврди идентитет преминуле жене. Месарска потврда у торби је службенике полиције довела до краја гдје је пар живио и на крају до Франсиса који је одлучио да се преда.
Случај је тада толико заокупирао медије да су поједини објавили фотографију Зоиног мртвог, унакаженог тијела, како лежи на столу у мртвачници.
На суђењу је Францис тврдио да је патолошки волио Зои и да није желио да јој науди.
Судија је мушкарцу одредио смртну казну, иако је била укинута још 1972. године, али је она убрзо преиначена у казну доживотног затвора 1. октобра 1988. године одлуком Кривичног суда.
