Најдраматичнија ситуација тренутно је у Егејском мору, близу Санторинија и Додекенеза, гдје је у посљедњих десет дана регистровано више од 550 потреса.
Вулканолог проф. др Владица Цветковић са Рударско геолошког факултета објашњава да према посљедњим информацијама грчких сеизмолога, учесталост слабих земљотреса у подручју Санторинија се полако стишава, али у сваком случају треба пратити све информације које буду слиједиле.
"Нема сумње да су ови мали земљотреси повезани с кретањем магме у Земљиној кори испод самог острва и калдере која је прекривена водом, ријеч је о дубинама од најмање неколико километара. Међутим, такође нема ни начина да предвидимо да ли ова подрхтавања тла најављују сигурну скорашњу ерупцију, рецимо наредних дана, недјеља или мјесеци", објашњава професор Цветковић.
Вулканолог објашњава да се прије око 15 година у области Санторинија догодила слична серија потреса, али се све стишало без избијања лаве на површину.
"Остаје нам да видимо да ли ће тако бити и овога пута. Оно што је логично претпоставити јесте да, ако се вулкан испод овог лијепог острва и 'пробуди', ерупција која би се догодила не би по интензитету требало да буде ни приближна оним највећим ерупцијама из вулканске прошлости Санторинија. Много је вјероватније да ће то бити мањи вулкански догађај, попут онога из 1950. године, која се свела на релативно мирну емисију лаве на малом острвцету Неа Камени", рекао је професор за портал б92.
Ипак, професор објашњава, да треба имати на уму да је у посљедњих неколико стотина хиљада година Санторини имао веома снажне ерупције, двије посљедње су се догодиле пре око 3.600, односно 1.300 година.
"Ниједан човек који данас живи на Земљи никада није био свједок неке ерупцију такве снаге (индекс вулканске експлозивности 7 и 6); посљедња таква се збила 1815. године у Индонезији (вулкан Тамбора), наредна 1916. година је на читавој сјеверној хемисфери била позната као 'година без љета'. Тешко може да се замисли какве би биле посљедице у случају ерупције Санторинија, која би по снази била слична оној од прије 3.600 хиљада година, због које је према неким тумачењима нестала Минојска цивилизација. Сав предио у кругу од неколико стотина километара сигурно би био непрепознатљив, а веома конкретан хазард би се осјетио и у много удаљенијим подручјима, било би и глобалних ефеката, наравно. На срећу, ерупције таквог интензитета се догађају у дугим временским размацима, тако је код свих вулкана", рекао је професор Цветковић.
За крај, професор каже да Санторини неће још дуго бити "спреман" за једну такву активност, вјероватно још неколико стотина година, а то када се таква ерупција буде озбиљно спремала, то ћемо озбиљно и осјетити, неће бити дилеме шта се спрема.
Подсјетимо, више од 200 земљотреса регистровано је током 48 сати у околини грчког острва Санторини, а појачана сеизмичка активност изазвала је забринутост власти и научника, због чега је премијер Грчке Кирјакос Мицотакис јуче одржао састанак са представницима надлежних служби.
