Кинеско распоређивање ратних бродова на Блиском истоку дио је рутинских мисија и пријатељских посјета земљама региона, и не представља мијешање Кине у израелско-палестински сукоб, пише лист "Глобал тајмс".
Портпарол кинеске амбасаде у САД Лиу Пенђу је, коментаришући писање појединих западних медија да је слање ратних бродова реакција Кине на рат између Израела и Хамаса, позвао да се прекине са неоснованим нагађањима о том потезу Пекинга.
Према саопштењу кинеске армије, 44. пратећа поморска група, укључујући ракетни разарач "Зибо", ракетну фрегату "Џингжоу" логистички брод "Кијандаоху", стигла је у луку Шувајк у Кувајту.
Морнарица Кинеске народноослободилачке армије (ПЛА) раније је саопштила да ће 45. кинеска поморска оперативна група, која укључује ракетни разарач "Урумки", ракетну фрегату "Лини" и логистички брод "Донгпингху", преузети спровођење задатака у Аденском заливу и у водама близу Сомалије од 44. групе.
Како објашњавају кинески аналитичари, пракса је да се у регион истовремено шаљу три војна брода, што значи да ће примопредаји присуствовати укупно шест кинеских ратних бродова.
Пратеће мисије Морнарице ПЛА у региону омогућавају Кини да брзо реагује на ванредне ситуације. Уколико се за тим укаже потреба, ови војни бродови могли би да се укључе у евакуацију кинеских цивила.
"Глобал тајмс" је прошлог петка пренио саопштење кинеске амбасаде у Израелу, да Кина тренутно не планира да евакуише своје грађане из Израела, јер кинеска компанија два пута недјељно лети из Тел Авива за Шенжен.
Пентагон је у суботу саопштио да ће САД Израелу послати систем за одбрану на великим висинама (ТХААД) и ракетни систем "патриот". САД су већ послале значајне поморске снаге на Блиски исток, укључујући два носача авиона, бродове за подршку и око 2.000 маринаца.
Динг Лонг, професор на Институту за блискоисточне студије Шангајског универзитета за међународне студије, изјавио је за "Глобал тајмс" да се Кина, за разлику од САД, никада неће војно умијешати у овај или било који други сукоб, јер сматра да то није начин за ријешавање међународних спорова.
"Раније су западни медији и политичари оптуживали Кину зато што није осудила Хамас", рекао је Динг, "а сада погрешно представљају кинеске рутинске војне операције. Ове тактике се користе како би Кину увукли у сукоб и оцрнили улогу Пекинга у међународној заједници."
