Ново истраживање је показало да 28 најнасељенијих градова у САД-у, међу којима су Њујорк, Чикаго, Далас и Денвер, тону између два и 10 милиметара годишње.
Кориштењем сателитских радарских мјерења, тим истраживача с Политехничког института Вирџиниа и Државног универзитета развио је мапе високе резолуције, које приказују слијегање тла у већим америчким градовима. У сваком од 28 проучаваних градова, најмање 20 посто града је тонуло, а у 25 градова најмање 65 посто.
Градови у Тексасу показују највеће стопе слијегања, гдје Хјустон предњачи. Тамо око 40 посто града тоне више од пет милиметара годишње, док 12 посто града тоне 10 милиметара сваке године.
.webp)
Слијегање тла није неуобичајено широм свијета, јер се многа подручја слијежу због природних геолошких процеса, међутим, тим с Virginia Techa је закључио да је 80 посто слијегања урбаних подручја у САД-у узроковано уклањањем подземних вода за људску употребу. Како градови расту, овај проблем се може додатно погоршати.
И док слијегање тла представља ризик за обалне градове, којима пријети и раст нивоа мора погоршан климатским промјенама које узрокује човјек, оно такође угрожава градове у унутрашњости чинећи их склонијим поплавама. Осим тога, неравномјерно слијегање тла у граду може дестабилизовати зграде и инфраструктуру.
"Латентна природа овог ризика значи да инфраструктура може бити 'тихо' угрожена временом, при чему штета постаје евидентна тек кад је озбиљна или потенцијално катастрофална", изјавио је Манооцхехр Схирзаеи, ванредни професор у Лабораторију за посматрање Земље и иновације Virginia Techa.
Иако не можемо у потпуности зауставити слијегање тла испод урбаних подручја, ипак се може радити на ублажавању. Према истраживању, потенцијални кораци које треба подузети укључују побољшање праћења слијегања тла, промјене политика управљања подземним водама и планирање отпорности инфраструктуре.
Истраживање је обављено 8. маја у часопису "Nature Cities".
