Гледајући обрасце раста, неки кардинали који траже новог папу могли би се окренути Азији или Африци. У том случају, могући кандидат је Филипинац, кардинал Луис Антонио Тагле.
Папина бијела митра није лака. Ко год да буде изабран за новог врховног поглавара 1,4 милијарде католика у свијету, мораће да се суочи са читавим низом проблема.
Међу њима су све већи проблеми са ватиканским финансијама, опадање броја вјерника у црквама у многим западним земљама и доктринарне расправе о питањима као што су ређење жена и укључивање LGBTQ католика, што наговјештава нове подјеле. Ватиканска финансијска криза била је међу посљедњима које су задавале главобољу папи Фрањи. Три дана прије своје посљедње хоспитализације у фебруару, наредио је оснивање новог комисије на високом нивоу како би подстакао донације Ватикану, који се суочава са буџетским дефицитом и растућим мањком у свом пензионом фонду.
Иако Ватикан није објавио цјеловит буџетски извјештај од 2022, посљедњи извјештај из средине 2024. укључивао је мањак од 83 милиона евра, рекли су за Ројтерс два упућена извора.
Мањак у пензионом фонду Ватикан је 2022. процијенио на скоро 631 милион евра. Од тада нису објављене нове званичне информације, али неколико упућених извора рекло је за Ројтерс да вјерују да је мањак сада знатно већи. Језуита и свештеник Томас Рис, коментатор који је писао о ватиканским финансијама, рекао је да би буџетски проблеми могли имати „велик утицај” на то ко ће бити изабран за новог папу на конклави која почиње 7. маја.
"Мораће да изаберу неког ко доноси новац, а не пастира“, рекао је Рис.
Ако кардинали траже неког ко зна гдје могу да се смање трошкови у сложеној ватиканској бирократској структури, могли би да се одлуче за италијанског кардинала Пјетра Паролина. Он је водећи кандидат за новог папу, и био је други човјек Ватикана током готово цијелог Фрањиног понтификата. Али Паролин је био на челу Државног секретаријата Свете Столице када је то тијело било умијешано у скандал око сумњиве инвестиције више од 200 милиона долара у куповину зграде у Лондону.
Кардинал Анђело Бечу, некада један од Паролинових главних помоћника, касније је осуђен за проневјеру и превару на ватиканском суду, за шта је добио пет и по година затвора. Бечу пориче све оптужбе и на слободи је док се не заврши жалбени поступак.
Пад популарности у Европи
Католичка црква у посљедњим годинама биљежи врло мали пораст броја вјерника у свијету. Према посљедњим званичним статистикама, на крају 2023. године било је 1,405 милијарди католика у свијету, што је за 1,15 одсто више него крајем 2022. када их је било 1,389 милијарди.
Највећи број католика налази се у Америкама - 64,2 одсто становништва Сјеверне и Јужне Америке су католици. Слиједе Европа са 39,6 одсто и Океанија са 25,9 одсто.
Међутим, стопа крштења новорођенчади, кључан показатељ ширења вјере, највиша је у земљама у развоју.
Највећи број крштене новорођенчади на 1.000 католика, према ватиканским статистикама, биљеже Америчка Самоа (71,2), неколико острва у Океанији (од 37,7 до 21,8), Бурунди (23,6), Камбоџа (22,3), Источни Тимор (20,3) и Мјанмар (20,1).
Истовремено, број вјерника у многим европским земљама је у паду.
Њемачка бискупска конференција објавила је раније ове године да је 2024. у земљи заређено само 29 нових свештеника, што је историјски минимум.
По њиховим подацима, око 321.000 њемачких католика напустило је Цркву те године.
Укупан број католика у Њемачкој, која има 83 милиона становника, сада је мањи од 20 милиона, а некада су католици чинили половину становништва.
Гледајући обрасце раста, неки кардинали који траже новог папу могли би се окренути Азији или Африци. У том случају, могући кандидат је Филипинац, кардинал Луис Антонио Тагле.
Бивши надбискуп Маниле, којег је Фрања 2019. замолио да води ватикански уред за евангелизацију, Тагле је познат по свом шарму и реалистичности и био би први папа источно од савремене Турске.
Филипини, земља са скоро 115 милиона становника, готово су 80 одсто католички. Када је Фрања 2014. посјетио Филипине, привукао је највеће мноштво у папинској историји. Миси на отвореном у Манили присуствовало је готово седам милиона људи.
Али Тагле је такође био умијешан у скандал. Године 2022. Фрања га је смијенио са дужности челника ватиканске конфедерације 162 католичке организације за хуманитарну помоћ, развој и социјална питања које дјелују у више од 200 земаља.
Фрања је смијенио цијело руководство Царитаса Интернатионалиса након извјештаја да је менаџмент малтретирао запослене. Таглеова улога у тој организацији била је углавном церемонијална.
Доктринарна питања
Када је ријеч о доктринарним споровима, Фрања је углавном настојао да отвори Цркву ка новим расправама. Отворене су дискусије о темама попут ређења жена, што је деценијама била табу тема.
Папа је основао двије комисије које треба да размотре ређење жена за ђаконе. Једна од тих комисија још није завршила рад. Фрања је такође дозволио свештеницима да благосиљају истополне парове, при чему се одлуке доносе од случаја до случаја.
.webp)
Његове одлуке изазвале су критике конзервативних католика, укључујући и неке кардинале, који страхују да долази до разводњавања вјере. Неки кардинали сада позивају на промјену правца.
Кардинал Герхард Милер, конзервативац, рекао је да нови папа треба да буде не насљедник папе Фрање, већ насљедник светог Петра, првог папе.
Фрања је, рекао је Милер за "Ла Републику“, био "помало нејасан“ у погледу доктрине. Када је ријеч о благосиљању истополних парова, "не смијете доводити у питање католичку доктрину о браку“, рекао је.
(Пословни)
