Предсједник Украјине Володимир Зеленски се суочава са озбиљном политичком кризом због покушаја контроле антикорупцијских тијела, а повлачење спорног закона долази усљед притисака из иностранства и домаћих протеста.
Суочен са жестоким реакцијама из иностранства и из сопствене земље, украјински предсједник Володимир Зеленски поднио је Врховној ради приједлог закона којим се ефективно поништавају све измјене Закона о антикорупцијским институцијама које је парламент усвојио у уторак, а које је он лично потписао. Врховна рада требало би да се састане 31. јула 2025. како би усвојила нови предсједнички закон о јачању овлашћења тијела за борбу против корупције - НАБУ и САПО.
Све је почело након што је Зеленски у уторак потписао закон којим се Национални биро за борбу против корупције (НАБУ) и Специјализовано тужилаштво за борбу против корупције (САПО) стављају под надлежност главног државног тужиоца. Тиме је изазвао талас бијеса широм Украјине, али и у Европској унији, чији еври омогућавају да Украјина колико-толико функционише нормално, иако већ три и по године траје сукоб. Није изненађење што је Зеленски у свом посљедњем говору нагласио да ће Украјини 2026. године бити потребно 65 милијарди евра - новац који једино Брисел може да обезбиједи.
Према новом закону, НАБУ и САПО поново постају независне и аутономне институције, без контроле главног државног тужиоца или предсједничке администрације. Једина новина у овом закону јесте увођење обавезног полиграфског тестирања за детективе НАБУ-а који имају приступ државним тајнама. Такође, у року од шест мјесеци од ступања закона на снагу, Служба безбједности Украјине (СБУ) мора спровести безбједносне провјере запослених у НАБУ-у, САПО-у и Националној полицији који имају приступ државним тајнама у вези са дјеловањем против Руске Федерације.
Зеленски је тиме изгубио могућност да спријечи детективе да истражују његове сараднике. Чак и ако СБУ посумња у рад одређених детектива, други ће их замијенити, а НАБУ је већ дао сагласност на нови закон. Но шта је заправо изазвало најтежу политичку кризу у предсједничком мандату Володимира Зеленског?
Најтежи стратешки пораз
Према писању Украјинске правде, све је почело прије мјесец дана када је Зеленски био приморан да заштити свог породичног пријатеља - потпредсједника владе и министра за национално јединство Олексија Чернишова - од истраге НАБУ-а и САПО-а због злоупотребе положаја и прибављања противправне користи у изузетно великом износу. Чернишов је "изненада" отпутовао у иностранство и вратио се тек када је Зеленски добио увјеравања из НАБУ-а и САПО-а да неће бити ухапшен. Смијењен је тек двије недјеље касније, а његово министарство је укинуто у склопу реконструкције владе.
"Права фаза необјављеног сукоба између предсједника и антикорупцијског блока почела је управо са случајем Чернишова. Све што се дешавало прије тога били су мањи неспоразуми - покушаји контроле независних институција, утицај на одређене званичнике или опструкција њиховог рада преко других безбједносних служби", пише Правда.
Реално гледано, ово је најтежи стратешки пораз Зеленског од када је ступио на функцију. Прво је потписао закон који ограничава независност антикорупцијских тијела, а затим га је повукао под притиском грађана и Запада.
Притисак из ЕУ и страх од протеста
Према наводима портала Страна.уа, који је познат по критици предсједника, Зеленски у почетку није планирао никакве озбиљне измјене - план је био да се направе симболични уступци. Међутим, посљедњих 48 сати високи званичници ЕУ извршили су снажан притисак, чак пријетећи обуставом финансијске помоћи. То је озбиљно забринуло Зеленског, који је погрешно претпоставио да ће реакције из Европе бити благе. Уз то, власти у Кијеву су се уплашиле и уличних протеста, иако они нису били масовни. Због свега тога предсједник се одлучио на потпуно повлачење спорних законских измјена.
Афера је значајно уздрмала Зеленског, иако је из неколико разлога његов пад мало вјероватан. Прије свега, украјински устав не дозвољава одржавање избора за вријеме сукоба, а осим тога Зеленски тренутно нема озбиљног политичког противника. Једини који би могао да га угрози је бивши командант Главног штаба Валериј Залужни, али он је тренутно амбасадор у Лондону и мудро ћути, иако га многи већ мјесецима позивају да уђе у политичку арену.
Непријатни дани за предсједника
Медији позивају Зеленског да смијени шефа свог кабинета, сиву еминенцију украјинске политике - Андрија Јермака, који би могао да послужи као жртвени јарац. И у самом врху власти многи су незадовољни Јермаком, посебно вођа парламентарне већине "Слуга народа" Давид Арахамија и генерал Кирило Буданов, шеф обавјештајне службе. Јермак је раније покушао да их уклони, па му сада желе да врате мило за драго.
Али чак ни Јермакова смјена вјероватно не би донијела политичко примирје. Бивши предсједник Петро Порошенко покушава да компромитује Зеленског на све могуће начине, а спекулише се да НАБУ припрема оптужнице против најближих сарадника предсједника - укључујући Јермака, бизнисмена Тимура Миндича и нову премијерку Јулију Свириденко.
Ни украјински тајкуни нису задовољни Зеленским - посебно они који се суочавају с ризиком да изгубе послове или заврше у затвору ако се власт не промијени. Међу њима је и познати банкар и медијски могул Игор Коломојски, чији канали редовно извјештавају о протестима и критикују предсједника. Протестима би се могли прикључити и грађани незадовољни присилном мобилизацијом, као и породице оних који су већ мобилисани.
(Јутарњи)
