На ивицама украјинске пријестонице, у оронулом комплексу зараслом у коров, одвија се тиха, али кључна револуција модерног ратовања.
Простор који на први поглед подсјећа на апокалиптични филмски сет данас је лабораторија у којој се рађа нова доктрина одбране, она у којој машине преузимају најопасније задаће са рамена људи.
На једној страни комплекса млади регрути 3. јуришне бригаде чекају прве команде, док се на другом крају тестирају земаљски борбени роботи – УГВ-и. У посебном објекту названом “Кил Хаус” ова елитна јединица обучава операторе и испитује прототипове аутономних и даљински управљаних машина које би ускоро могле постати свакодневни призор на фронтовима широм Украјине.
Украјина тренутно предводи глобалну трку у развоју и примјени земаљских робота. Прољеће је донијело амбициозне најаве: чак 15.000 УГВ-а планира се увести у борбени систем. Иако још увијек нису у масовној употреби, темпо развоја подсјећа на прошлогодишњу експанзију ваздушних дронова. У позадини је јасан разлог: недостатак људства и неопходност одбране против бројније руске војске.
"Немамо довољно људи да зауставимо руске таласе“, признаје један од произвођача.
"Зато шаљемо наше зомбије – роботе – против њиховог меса", додаје он.
Три основне сврхе
У Украјини тренутно дјелује четрдесетак компанија које развијају око 200 модела УГВ-а. Већина их је приватна и производи роботе за три основне сврхе: логистику (превоз терета, евакуација рањеника), инжењерску подршку (минирање, разминирање, комуникације) и борбене задатке (нпр. лансирање граната или неутрализација дронова).
Многи модели се додатно модификују непосредно прије слања на терен, напомиње "Економист". Најчешће се додају камере, системи за комуникацију и електроничка заштита. Роботи тиме постају кључна карика у тзв. "сивој зони“, подручју од десетак километара око фронта које је под сталним надзором дронова.
"У неким ситуацијама већ сада замјењују групе војника“, објашњава инструктор познат као Старк, који води неформалну УГВ академију.
Његови полазници обучавају се за управљање сложеним системима попут евакуационог дрона Ардал или противдронске платформе Хyзхак, која користи вјештачку интелигенцију за обарање ваздушних пријетњи.
‘Рат још увијек воде људи’
Један од најснажнијих симбола ове нове ере је "Лиут“, роботизована платформа с митраљезом, први пут кориштена у засједи током прошлогодишњег украјинског продора према Курску. Према ријечима његовог творца, појава робота на терену толико је изненадила руске војнике да су открили своје положаје, што је Украјинцима донијело кључну тактичку предност.
Напредак у комуникацијама омогућио је и промјену у тактици. Прије су оператери морали бити у близини својих возила, неријетко пјешачећи до прве линије, што је било изузетно ризично. Данас, захваљујући системима попут Старлинка, могу управљати возилима из сигурности командних центара.
"Један од нас пилотира, други пије Коца-Колу“, каже један од војника кроз смијех.
Али, упркос напретку, стручњаци су реални.
"Земаљски роботи не могу замијенити пјешадију“, каже Шура, припадник 92. бригаде.
"Могу помоћи, али рат још увијек воде људи", додаје Шура.
Највећи изазов у масовном увођењу УГВ-а лежи у комуникационој инфраструктури. Старлинк има ограничења у шумским и планинским подручјима, а тзв. меш мреже – гдје роботи размјењују информације међу собом – лако колабирају ако се изгуби кључни чвор. Осим тога, још увијек недостаје довољно обучених оператера.
"Имамо јако мало оних који су завршили више мисија и још су живи“, упозорава један од инжењера.
Украјински произвођачи свјесни су да ће Русија вјероватно ускоро стандардизовати и скалирати сличну технологију, као што је већ учинила са зрачним дроновима. Ипак, вјерују да им временска предност може донијети тактичку корист.
"Ако роботи преузму и само 1% људских задатака, то је већ побједа“, закључује Васyл, оснивач једне од водећих УГВ компанија.
