У Италији је 18. децембра 1970. године ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Римокатоличке цркве.
И поред тога, разводи у Италији и данас трају дуго и веома су скупи.
Многи италијански парови разводе се у некој другој чланици ЕУ јер им у отаџбини за окончање бракоразводног поступка треба најмање четири године.
Према италијанском закону, пар мора најмање три године да живи одвојено прије него што уопште покрене овај поступак.
Онима који развод желе због нове везе и који желе да се поново ожене или удају, такве одредбе посебно отежавају живот.
Због тога имућнији Италијани користе законе ЕУ, по којој чланице признају развод својих држављана обављен у некој другој земљи Уније под условом да разведени пар има пријављено боравиште у тој страној држави.
Основане су и посебне агенције за “експрес разводе”, које организују пријаву боравишта у некој другој земљи, заврше поступак и пријаве то италијанском суду, који га верификује.
Највећи број Италијана одлази у Румунију, гдје их, са трошковима агенције, такав развод кошта око 3.500 евра, а готов је за најмање седам мјесеци.
