Адриана Смит (30), медицинска сестра и мајка, била је у другом мјесецу трудноће када је 19. фебруара проглашена мождано мртвом.
Љекари су је задржали на апаратима за одржавање живота због строгог закона против побачаја у Георгији, који захтијева да трудница остане на апаратима док фетус не достигне довољну развијеност за пород. Овај закон, који је постао активан 2022. године, омогућава побачај само у изнимним околностима, док фетусу даје права особности.
Адрианина породица суочена је с тешком ситуацијом јер је њен термин порода за неколико мјесеци, а питање је хоће ли се беба родити с инвалидитетом или хоће ли уопште преживјети. Породица је изразила забринутост због потенцијалних посљедица овог закона, док активисткиње, међу којима су и многе црне жене попут Адриане, истичу да ово отвара питање расне једнакости у приступу здравственој бризи.
Њена мајка је изјавила да је породица остала без одговора јер су љекари у болници Emory узели у обзир законодавство Георгије везано уз побачај, али нису објаснили детаље како је одлука донесена.
Закон Георгије из 2019. године забрањује побачај након што се открије срчана активност фетуса, што је обично око шесте седмице трудноће. Иако закон изричито не покрива ситуацију као што је Адрианина, он допушта побачај ради очувања живота или физичког здравља труднице. Но, с обзиром на то да закон сматра фетусима правну особност, болница је могла сматрати Адриану и фетус двоје различитих пацијената, што је могло утицати на њихову одлуку да је задрже на апаратима.
Давид С., професор права на Универзитету Drexel, истиче да се овај случај уклапа у шири правни оквир који се односи на права фетуса, познат као "фетална особност". Овај концепт настоји фетусу додијелити законска права према 14. амандману Устава САД-а, чиме се може спријечити побачај и ограничити права трудница.
Групе које се противе побачају подијељене су у ставу према особности фетуса, а према заговарачима права на побачај, такви закони могу имати негативне посљедице за жене, поготово у случајевима када се трудница нађе у животној опасности.
Надаље, случај Адриане Смит отвара важна питања о расној неједнакости у здравственој бризи. Црне жене често се суочавају с недовољном пажњом према њиховим здравственим проблемима, а истраживања показују да здравствени исходи за црне жене често нису задовољавајући због расизма и неједнаког приступа медицинским услугама.
Моника Симпсон, извршни директор организације СистерСонг, истиче како се женама тамније пути мора вјеровати када су у питању одлуке о здравственој бризи, наглашавајући да је Адриана, иако се борила за своје здравље, на крају прекасно добила одговарајућу медицинску бригу.
Адрианина породица и активисткиње сада позивају на јасније смјернице и реформе у законодавству како би се спријечиле ситуације попут ове, која додатно комппликује животе жена у већ тешко доступним здравственим системима, пише Радио Сарајево.
