Амерички кардинал Роберт Превост изабран је јуче за новог папу и поглавара Римокатоличке цркве.
Узео је папско име Лав XIV. Кардинал Доминике Мамберти објавио је то окупљенима на Тргу св. Петра рекавши "Хабемус папам".
Нови папа поријеклом је из Чикага.
Ово је први папа који долази са сјеверноамеричког континента.
Нови папа потом је изашао на балкон Базилике св. Петра, а окупљени на Тргу Светог Петра дочекали су га громогласним овацијама.
Сада се цијели свет пита какав ће бити нови папа и шта ће бити у фокусу његовог понтификата.
У наставку текста доносимо вам списак обавеза које са собом носи ова титула.
Успон папства
Ријеч "папа" потиче од грчке ријечи "паппас" што значи "отац" и најједноставније речено, он је вођа Католичке цркве у цијелом свијету и шеф државе који представља Свету столицу. У раном хришћанству титула папе примјењивана је на све бискупе, а бискупи су били изабрани чланови свештенства којима је повјерена позиција од ауторитета.
Према Библији, први папа који је дјеловао као глава Цркве био је Свети Петар, коме је Исус поверио "кључеве од неба" (Матеј 16:19). Сматра се једним од најистакнутијих од дванаест апостола, након што се Исус први пут појавио Петру послије његовог распећа, Петрово вођство се описује као "јака стијена" на којој је црква изграђена.
Стога се вјерује да папство траје од именовања Светог Петра, а сљедећи папа је насљедник Петра, глава бискупа, као што је Свети Петар био глава апостола.
Као пријестоница Римског царства, Рим је природно постао растући центар Католичке цркве. Посебно када неки хришћани вјерују да је то мјесто гдје је Свети Петар мученички погинуо под владавином цара Нерона, иако нема чврстих доказа који би то поткријепили.
Успон хришћанства догодио се током Римског царства (27. п.н.е. - 286. н.е.), иако је његов развој дуго трајао, и чак и након преобраћења многих сусједних народа, владари Рима су прогонили и убијали многе хришћане који практикују хришћанство. Зато је првих неколико насљедника Светог Петра тешко пронаћи и остају непознати, највјероватније се крију или су погубљени због својих увјерења.
Тек до успона цара Константина црква је добила свог првог званичног папу у лику папе Дамаса I, који је био именован за римског епископа од октобра 366. до своје смрти 384. н.е.
Од тада је папство настављено у једном или другом облику, суочавајући се са различитим пријетњама током времена.
Каква је била улога папе кроз вријеме?
У раним годинама, главна брига папе била је заштита цркве од пријетње раскола.
Током ренесансе, покушавало се уравнотежити крхка позиција моћи са владом. Већи дио развоја папства био је потпомогнут папским приматом, црквеном доктрином коју је успоставио папа Гргур I током свог положаја папе од 590. до 604. н.е. Доктрина је документ који описује поштовање и ауторитет који други бискупи и њихова област надлежности дугују папи.
У модерно доба, положај папе је и даље положај великог угледа и ауторитета, при чему сваки папа влада црквеном државом Ватиканом, домом Католичке цркве.
Папа Фрања је преузео ову значајну одговорну позицију 13. марта 2013. године, наслиједивши папу Бенедикта XVI. Хваљен је због свог неформалнијег приступа и уобичајеног додира који је показао својом једноставном бијелом хаљином и гвозденим напрсним крстом који је носио као надбискуп Буенос Ајреса.
Ово је у супротности са његовим претходницима који су сви носили традиционалну моцету са црвеним украсом и златни крст приликом сукцесије. Ово је указивало на његове промјене ставова према формалностима Ватикана.
Папу Фрању је сада наследио Лав XIV, а како ће он водити цркву у наредном периоду тек ћемо да видимо.
Које су дужности папе?
Његове дужности као 267. насљедника пријестола Светог Петра доносе нове, као и традиционалне изазове његовој улози вође 1,2 милијарде католика расутих широм свијета.
Иако су папини састанци међународни, папини састанци у Ватикану се одржавају недјељно.
То укључује недјељни благослов за туристе и ходочаснике сваке недјеље са прозора његове приватне радне собе са погледом на Трг Светог Петра и недјељну општу аудијенцију за око 5.000 ходочасника.
Годишње догађаје такође предводи папа, укључујући божићну мису, новогодишњу параду и Крсни пут (Via Crucis) који се одржава на Велики петак.
У свим приликама папа се обраћа хиљадама људи из цијелог свијета.
Папа је веома заузет, а једна од дужности је да се барем једном годишње састане са својих више од 5.000 бискупа из цијелог свијета. То значи да папа често мора да путује у иностранство.
Примјера ради, Лавов претходник папа Фрања је снажно подржавао одласке у иностранство, често говорећи о важности окупљања и преласка са појединачног "ви" на "нас".
Папа се током године прима госте, а састаје се и са многим важним лидерима и познатим личностима из цијелог свијета.
Будући да је и шеф државе и цркве, папине дужности су мјешавина вјерских, политичких и моралних. Није ни чудо што је папа Бенедикт XVI поднио оставку у 85. години живота, осјећајући да због својих година нема потребну снагу у уму и тијелу потребну за испуњавање својих дужности.
Како ће се папа Лав XIV снаћи у новој улози и шта ће бити у фокусу његовог понтификата, остаје нам да видимо.
