Готово је постало нормално, посебно од почетка сукоба у Украјини, да европске земље посматрају Русију као највећу пријетњу њиховој безбједности с обзиром на чињеницу да многе чланице Европске уније и НАТО граниче управо с њом, а многима је упозорења и болна заједничка прошлост коју дијеле.
Вицеадмирал Петер Ресник, директор холандске војно обавјештајне службе МИВД, тврди како Европа не би требало да занемари потенцијални сигурносни ризик Кине, иако је Владимир Путин тај који привлачи највише пажње европске обавјештајне заједнице.
“Кина има врло сложен, организован кибернетички систем. И нисмо у могућности у потпуности схватити шта они могу учинити”, рекао је Петер Ресинк за "Политико" током интервјуа и додао:
“Рекао бих да пријети више од Русије".
Утицај на изборе
МИВД је у својем годишњем извјештају објављеном крајем прошлог мјесеца истакао продубљивање геополитичких, привредних и војних веза између Русије и Кине. Извјештај тврди да Русија појачава своје хибридне нападе против Холандије и њених европских савезника како би, тврде даље, утицала и поткопала њихова друштва, док су америчке обавјештајне агенције откриле прошле године да се кинеска сајбер група Солт Тајфун инфилтрирала у америчке телекомуникационе компаније најмање годину дана.
“Видјели смо да се нешто слично догађа у Европи, иако не на истом нивоу као у САД. Али оно што можемо посматрати само је ограничени дио кинеског сложеног сајбер система", рекао је Ресинк, уз тврдње да је Кина циљала неких 10 европских земаља, без изношења доказа за те тврдње.
У извјештају холандске војно обавјештајне службе стоји да је Русија покушала пореметити европске изборе прошлог јуна с низом кибернетичких напада на веб странице повезане с холандским политичким странкама и системима јавног превоза. Вјерује се да је њихова намјера била да се холандским грађанима отежа гласање.
Ресинк сматра како такво уплитање Русије није нимало јединствено за Холандију.
"Имамо информације о руском уплитању у различите изборе, и то не само кроз дезинформације. То је у неколико земаља, а то је углавном у земљама које су биле под утицајем Русије”, рекао је, поново не износећи доказе.
Припрема за наводни руски напад
Ресинк је упозорио како је најопасније понашање Русије управо у њеном континуираном војном јачању за потенцијални будући сукоб. Русија је 2024. године издвојила процијењених 149 милијарди долара за одбрану, наводи Стокхолмски међународни институт за истраживање мира, што је пак повећање од 38 одсто у односу на 2023. и двоструко више у односу на 2015.
“Русија производи много више артиљерије, такође уз помоћ других земаља, него што им је потребно за рат с Украјином”, рекао је Ресинк и додао да осим што обнавља исцрпљене залихе, премјешта нове артиљеријске јединице према границама НАТО, укључујући балтичке земље и Финску, не наводећи при томе да су из Русије небројено пута стигле поруке да Москви није циљ напад на НАТО и европске земље, већ искључиво одбрана земље.
“То је за нас показатељ да они граде (своју војну, о.а) способност”, рекао је и нагласио да МИВД тренутно не предвиђа да ће Путин покренути нови сукоб.
Но, процјењује у случају да Русија постигне договор с Украјином око прекида сукоба, да би Москва могла бити спремна за нови сукоб у року од годину дана, под претпоставком да њена војна производња остане на садашњем нивоу и да Кремљ задржи свој политички апетит за борбом.
“Холандија, као и остале земље НАТО, у фази је програма појачане спремности како би били сигурни да смо спремни ако се то догоди. Већина министарстава суочила се с буџетским резовима – осим одбране – а на политичком нивоу мало је расправе о потреби припреме. Морам признати, били смо мало невољни током протеклих 20, 30 година, али сада се та свијест вратила”, рекао је.
Трампов позив на буђење
Разлога за бригу европским обавјештајним службама осим Русије и Кине даје и недавно изабрани амерички предсједник Доналд Трамп. Наиме, од почетка свог другог мандата он је почео с консолидацијом политичке контроле над америчким обавјештајним агенцијама смањењем средстава, изолацијом гласова који се не слажу и именовањем лојалиста на кључне положаје. Критичари сматрају како су то све потези који ће поткопати независност и ефикасност обавјештајне заједнице.
"Није баш угодан сигнал из САД када видите њихово руководство обавјештајних агенција … па, морају тражити други посао”, рекао је Ресинк и уствардио како је Трампов повратак у ствари узбуна за европске обавјештајне службе.
“Био је то добар поглед у огледало за Европу и улогу коју морамо одиграти за себе”, рекао је и додао да се укоријенила свијест “да нешто треба учинити из европске перспективе”.
"И могу вам дати примјер: прије неколико седмица имали смо састанак у Бриселу с обавјештајним агенцијама, и цивилним и војним. И по први пут, мислим да смо сви ми директори били присутни”, рекао је и додао да је сарадња између европских и америчких обавјештајних агенција и даље снажна и обострано корисна.
Упозорење
Челни човјек холандске обавјештајне службе имао је упозорење.
“Ако погледам радни ниво, постоји толико много сарадње која се одвија годинама, што је врло одрживо за нас, али и за САД. То се неће промијенити преко ноћи”, рекао је.
Ресинк је признао да Европа “не може затворити очи” и да ће можда морати преиспитати своју размјену обавјештајних података с Вашингтоном у свјетлу Трампа.
“Одмјеравамо наш ниво сарадње, количину и интензитет у којем дијелимо … и то би на крају могло значити да мијењамо начин на који морамо сарађивати са САД”, упозорио је, преноси "Дневно"
.webp)
