Намјеру да присуствују Паради побједе у Москви 9. маја најавили су лидери 19 земаља, међу којима су и први људи Републике Српске и Србије, Милорад Додик и Александар Вучић.
Познато је да су још двојица државника добила позиве, али још нису потврдили долазак.
Очекује се да ће поводом 80. годишњице побједе 2025. године у Москву доћи, поред шефова држава Заједнице независних држава (ЗНД) те лидера Српске и Србије, и предсједници Бразила, Буркине Фасо, Венецуеле, Вијетнама, Кубе, Кине те премијер Словачке Роберт Фицо.
У историји СССР-а, а касније Русије, одржане су укупно 34 Параде побједе. Четири су се одржале у совјетском периоду — 1945, 1965, 1985. и 1990. године. Пракса годишњег одржавања параде уведена је након распада СССР-а 1995. године.
Тада је на Црвеном тргу, поводом 50. годишњице побједе, реконструисан марш из 1945. године, а десет дана касније Русија је усвојила савезни закон "О овјековјечењу побједе совјетског народа у Великом отаџбинском рату 1941–1945". Тим законом је 9. мај проглашен народним празником и нерадним даном, који се обиљежава војним парадама и артиљеријским ватрометом.
Као и у совјетско доба, руско руководство је на свечане догађаје на Црвеном тргу позивало високе стране госте, посебно за велике јубилеје.
