Након што је Њемачка преузела лидерску позицију по војној потрошњи у Европи, три можда и кључне фигуре, улажу десетине милијарди долара у војску, модернизацију и безбједносну аутономију.
Њемачка је прошле године постала највећи потрошач за одбрану у Европи први пут од краја Хладног рата, након што је потрошила милијарде на набавку, саопштио је у понедељак Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (СИПРИ).
- Нагли пораст потрошње резултат је фонда ван буџета од 100 милијарди евра, који је успостављен ради модернизације националне војске након рата Русије против Украјине. Најновије политике усвојене у Њемачкој и многим другим европским земљама указују на то да је Европа ушла у период високе и растуће војне потрошње која ће се вјероватно наставити у догледној будућности - рекао је Лоренцо Скаракато, истраживач овог Института који је учествовао у састављању података, преноси бриселски Еурактив.
Он је објаснио да најновије политике усвојене у Њемачкој и многим другим европским земљама указују на то да је Европа ушла у период високе и растуће војне потрошње која ће се вјероватно наставити у догледној будућности.
Годишњи извјештај овог истраживачког института о националној војној потрошњи наводи да је Њемачка потрошила 77,8 милијарди евра (88,5 милијарди долара) прошле године, чиме је претекла Велику Британију, која је потрошила еквивалент од 81,8 милијарди долара. Тиме је Њемачка постала највећи потрошач у Европи у реалним износима и четврти највећи у свијету, после САД, Кине и Русије.
Какво је стање у другим европским земљама?
Остали највећи европски потрошачи у 2024. били су Велика Британија, са 71,9 милијарди евра (81,8 милијарди долара), затим Украјина и Француска, обје са по 56,9 милијарди евра (64,7 милијарди долара). Подаци СИПРИ Института из 2024. године указују да је Француска девети највећи потрошач на свијету, када је реч о одбрани. Према писању Ројтерса, Француска је поставила амбициозне циљеве за модернизацију својих оружаних снага. Предсједник Емануел Макрон је најавио и повећање одбрамбеног буџета како би се достигао циљ од 5 посто БДП-а. Такође, у плану су улагања у нове технологије, укључујући вјештачку интелигенцију и аутономне системе.
Три мјеста испред Француске, као потрошача, налази се Велика Британија која је 2024. године потрошила више од 80 милијарди долара на одбрану. Британски премијер Кир Стармер најавио је повећање одбрамбеног буџета са 2,3 на 2,5 посто БДП-а до 2027. године, што представља додатних 13,4 милијарде фунти (око 16 милијарди евра) у односу на претходне планове. Велика Британија је међу 18 НАТО чланица које су на путу да испуне циљеве савеза у погледу одбрамбених издатака, пише Политико.
У “друштву” ових земаља налази се и Украјина, која је 2024. године потрошила око 64,7 милијарди долара на одбрану, што је чини деветим највећим потрошачем на свијету. Међутим, у односу на БДП, војни издаци Украјине чине 34 посто њеног бруто домаћег производа, што је највиши проценат у свијету.
Рат у Украјини изазвао је значајну промену у одбрамбеној стратегији земље. Украјина је повећала војну производњу, модернизовала опрему и ојачала одбрамбене линије. Такође, земља је фокусирана на јачање одбрамбених способности у цyбер простору и електронској борби. Украјина је примила значајну војну помоћ од западних земаља, укључујући САД, ЕУ и НАТО чланице, што је омогућило брзу модернизацију и обуку оружаних снага.
Далеко од постављених НАТО циљева
Међутим, колико год да су бројеви велики, они прикривају чињеницу колико још неке кључне европске земље морају да уложе како би достигле, или чак само достигле, НАТО циљ од 2% посто БДП-а за војну потрошњу.
Док амерички предсједник Доналд Трамп врши притисак да се циљ повећа на 5 посто БДП-а, очекује се да ће лидери усвојити нову мету на дуго очекиваном самиту у Хагу у јуну. Дипломате очекују да би компромис могао бити постигнут на нивоу између 3 и 3,5 посто.
За поређење, подаци СИПРИ-ја показују да је америчка војна потрошња у 2024. износила 876,5 милијарди евра (997 милијарди долара). То чини 66 посто укупне потрошње свих 32 чланица НАТО-а и 37 посто укупне глобалне војне потрошње у 2024. године.
Пољска је лидер у Европи, са повећањем војних издатака од 31% у односу на 2023, достигавши 33,4 милијарде евра (38,0 милијарди долара) у 2024, према СИПРИ-ју. НАТО извештава да је Варшава издвојила процењених 4,07 посто свог БДП-а за одбрану у 2024, према цијенама и курсним вриједностима из 2021.
Разлика је толика да, иако је Њемачка повећала потрошњу за 28 посто у односу на претходну годину, достигла је само 2,1 посто БДП-а у 2024, показују подаци које је прошлог четвртка објавио НАТО.
Бундестаг је усвојио уставну реформу којом ће се војна потрошња која прелази 1 посто БДП-а изузети из правила о ограничењу задуживања, познатих као механизам "кочнице задуживања". Међутим, још није представљен конкретан план њемачке владе о томе како ће се та ново расположива средства користити.
Које земље су повећале војну потрошњу?
Свака европска земља осим Малте, која је неутрална, повећала је своју војну потрошњу, чиме су укупни издаци премашили нивое из доба Хладног рата, наводи се у извјештају. Највећи годишњи скокови забиљежени су у Румунији (43 посто), Холандији (35), Шведској (34) и Чешкој (32).
(Мондо)
