Припреме за избор новог папе су у току, а исход је неизвеснији него икада прије, при чему ће за многе кардинале који ће учествовати у конклави то бити први пут.
У конклави која ће изабрати новог папу учествује 135 кардинала који ће се наредне седмице окупити у Сикстинској капели како би изабрали насљедника папе Фрање, пише данас Гардијан.
Један број кардинала који ће гласати именовао је у конклаву сам папа у протеклих 12 година, а 20 званичника је стекло звање кардинала тек у децембру прошле године.
Многи се нису никада раније срели међусобно.
Прије званичног почетка конклаве, у току су разговори и лобирања у ходницима, трпезаријама и вртовима Ватикана, пише Гардијан.
Познаваоци прилика у Ватикану наводе да су више од 20 кардинала означени као могући кандидати за понтифа.
Мали је, међутим, број оних који важе за главне кандидате који прођу кроз више кругова гласања.
Хорхе Марио Бергољо, како је право име папе Фрање, 2013. није био сматран за једног од кандидата, али је ипак на крају гласања изабран за поглавара Римокатоличке цркве, подсјећа Гардијан.
Међу кардиналима од којих се очекује да ће подржати конзервативног наследника папе Фрање су Рејмонд Берк, амерички бискуп који је присталица предсједника Доналда Трампа, као и њемачки кардинал Герхард Милер.
Како пише Гардијан, у табору који ће подржати прогресивног кандидата су кардинали Жан Клод Холерих из Луксембурга, Тимоти Редклиф из Енглеске и Мајкл Черни из Канаде.
Папа Фрања је изабрао за конклаву стотинак кардинала, а настојао је да они долазе из веома малих католичких средина као што су Иран, Алжир и Монголија.
Он се такође трудио да се снизи старосна граница за избор кардинала, па је тако седам њих који су именовани у децембру било млађе од 60 година.
У 2013. више од половине кардинала у конклави били су из Европе, а сада је тај проценат пао на 39 посто, док их је 18 процената из Азије, такође 18 одсто је из Латинске Америке и Кариба, а 12 посто из подсахарске Африке.
