Pripreme za izbor novog pape su u toku, a ishod je neizvesniji nego ikada prije, pri čemu će za mnoge kardinale koji će učestvovati u konklavi to biti prvi put.
U konklavi koja će izabrati novog papu učestvuje 135 kardinala koji će se naredne sedmice okupiti u Sikstinskoj kapeli kako bi izabrali nasljednika pape Franje, piše danas Gardijan.
Jedan broj kardinala koji će glasati imenovao je u konklavu sam papa u proteklih 12 godina, a 20 zvaničnika je steklo zvanje kardinala tek u decembru prošle godine.
Mnogi se nisu nikada ranije sreli međusobno.
Prije zvaničnog početka konklave, u toku su razgovori i lobiranja u hodnicima, trpezarijama i vrtovima Vatikana, piše Gardijan.
Poznavaoci prilika u Vatikanu navode da su više od 20 kardinala označeni kao mogući kandidati za pontifa.
Mali je, međutim, broj onih koji važe za glavne kandidate koji prođu kroz više krugova glasanja.
Horhe Mario Bergoljo, kako je pravo ime pape Franje, 2013. nije bio smatran za jednog od kandidata, ali je ipak na kraju glasanja izabran za poglavara Rimokatoličke crkve, podsjeća Gardijan.
Među kardinalima od kojih se očekuje da će podržati konzervativnog naslednika pape Franje su Rejmond Berk, američki biskup koji je pristalica predsjednika Donalda Trampa, kao i njemački kardinal Gerhard Miler.
Kako piše Gardijan, u taboru koji će podržati progresivnog kandidata su kardinali Žan Klod Holerih iz Luksemburga, Timoti Redklif iz Еngleske i Majkl Černi iz Kanade.
Papa Franja je izabrao za konklavu stotinak kardinala, a nastojao je da oni dolaze iz veoma malih katoličkih sredina kao što su Iran, Alžir i Mongolija.
On se takođe trudio da se snizi starosna granica za izbor kardinala, pa je tako sedam njih koji su imenovani u decembru bilo mlađe od 60 godina.
U 2013. više od polovine kardinala u konklavi bili su iz Еvrope, a sada je taj procenat pao na 39 posto, dok ih je 18 procenata iz Azije, takođe 18 odsto je iz Latinske Amerike i Kariba, a 12 posto iz podsaharske Afrike.
