Прошлог мјесеца навршиле су се двије године од трагедије која је потресла свијет и заувијек промијенила живот свештеника Христодулоса Папајоануа. Тог дана, у несрећи која је затражила 57 живота, међу погинулима је био и његов син Кипријанос. Ова трагична судбина не само да је дубоко дирнула породицу, већ је одјекнула и у Грчкој, али и широм православног свијета.
Кипријанос, младић пун снова и планова, био је на прагу брака, завршавао је студије и планирао да постане свештеник. Судбина је, међутим, одлучила другачије. Његов живот је насилно прекинут те кобне фебруарске вечери у долини Темпи, када се путнички воз, пун младих људи са надама и жељама, сударио са теретним возом.
Отац Христодулос, иако дубоко потресен губитком, пронашао је снагу да проговори о свом болу. У емисији "Истине са Зином" на Стар телевизији, кроз сузе и тугу, свештеник је подијелио бол који носи у срцу. "Овај догађај нас је обиљежио", рекао је, осврћући се на трагедију која је заувијек промијенила његову породицу и живот.
Речи несрећног оца, испуњене тугом, али и дубоком вјером, свједоче о његовој борби да пронађе снагу у Господу.
– Био је то најтужнији догађај мог живота. У пракси сам видио да ме Бог ојачао ових посљедњих двије године да пребродим губитак – рекао је свештеник Христодулос. Иако су прошле двије године, трагови трагичног тренутка остали су неизбрисиви у његовом срцу.
Тешке ријечи о трагедији не долазе само из очевих уста, већ и из самог искуства које је дубоко урезано у душу сваког родитеља који је преживио губитак. "Кипријанос је планирао да се ожени, завршавао је студије и имао намјеру да постане свештеник. Међутим, његов живот је нагло прекинут, остављајући за собом само успомене и неостварене снове", рекао је отац Христодулос, говорећи о плановима свог сина који, нажалост, никада неће бити остварени.
Најсуровији тренутак био је, како је испричао, када је преузео тијело свог сина. Иако је срце било сломљено, отац је, као свештеник, морао да буде снажан.
– Тијело сам преузео цијело – рекао је, осврћући се на тренутак када је држао свог сина. У његовим очима та слика заувијек је остала урезана.
– Руке су му биле црвене, као кад одеш на море, будеш на сунцу и изгориш. Мирисао је на хемикалије.
Ипак, најпотреснији тренутак у његовој исповијести била је прича о молитвеној бројаници коју је Кипријанос носио. Иако су опекотине прекривале руке, бројаница је остала неоштећена.
– Била је на његовој руци, није изгорјела – рекао је Христодулос, говорећи о необјашњивој светој заштити која је, на неки начин, остала са његовим сином и послије трагичног краја.
Ова исповијест не само да свједочи о дубоком губитку оца, већ и о снази вјере, која се, упркос неизмјерној патњи, показала као свјетионик у тами. Христодулос је кроз своју вјеру нашао снагу да преживи најтежи тренутак живота. Иако је изгубио сина, није изгубио вјеру, јер је вјеровао да је Бог увијек уз њега, пружајући му снагу да иде даље.
Сјећање на Кипријаноса је, за све оне који су га познавали и вољели, заувијек урезано у срцима. А прича о његовом животу, сновима и претрпљеној трагедији нека буде подсјећање на крхкост живота и снагу коју само вјера може да пружи у тренуцима највеће боли.
(Религија.рс)
