Идеја специјалног изасланика америчког предсједника за Украјину Кита Келога да се Украјина подијели на зоне контроле између европских земаља и Русије, по угледу на послијератни Берлин, једна је од опција за замрзавање сукоба и могла би да доведе до нове ескалације, али на другом нивоу, рекао је Родион Мирошник, амбасадор руског Министарства спољних послова.
"Одржавање зоне милитаризације и формирање радикализованих елемената једна је од опција замрзавања, која се касније може примијенити кроз нови ниво ескалације", рекао је Мирошник током директног преноса на ТВ каналу "Соловјев уживо".
Он је додао да се ту може говорити о токсичним жариштима.
"Очување утицаја на овој територији, чак и војног, без стварања демилитаризоване зоне на том подручју изазива озбиљну забринутост за блиску будућност. Период да кијевски режим залијечи своје ране може бити веома кратак - они су анализирали претходно искуство, припремили се, поново прогурали десетине хиљада војника кроз Велику Британију и још једном их распоредили на ратиште", истакао је он.
Лист "Тајмс" раније је објавио, позивајући се на Келога, да би Украјина могла бити подијељена на контролне зоне између европских земаља и Русије, попут Берлина након Другог свјетског рата.
Британске и француске трупе могле би да имају зоне контроле на западу Украјине, формирајући снаге за спречавање наставка борбених операција, док би Русија могла да контролише исток земље.
Између европских и руских трупа биле би украјинске снаге, а демилитаризована зона би могла да се примијени дуж постојећих линија контроле.
Келог је касније демантовао ове информације наводећи на мрежи "Икс" да је "Тајмс" погрешно интерпретирао његове ријечи.
"Чланак у 1Тајмсу` погрешно представља оно што сам рекао. Говорио сам о снагама отпора након прекида ватре у смислу подршке украјинском суверенитету. У дискусијама о подјели помињао сам области или зоне одговорности за савезничке снаге, без америчких војника. Нисам говорио о подјели Украјине", рекао је Келог.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је 12. марта да присуство НАТО трупа под било којом заставом и у било ком својству на тлу Украјине представља пријетњу за Русију, додајући да Москва то ни под којим околностима неће прихватити.
