Папа Фрања преминуо је у 88. години, саопштио је Ватикан. Папа Фрања рођен 17. децембра 1936. године, у Буенос Ајресу, као Хорхе Марио Бергољо, као најстарије од петоро дјеце у породици италијанских имиграната.
Његов отац Хосе Марио Франсиско Бергољо био је рачуновођа, мајка Ређина Марија Сивор домаћица, а Италију су напустили 1929. године, током владавине Бенита Мусолинија. Како каже његова сестра Марија, разлози нису били економске природе.
У младости, Бергољо је радио као избацивач и чистач, док је становао у малом стану у предграђу Буенос Ајреса, гдје је проводио викенде у самоћи. Након што је стекао диплому у области хемије, послије чега је радио у једној лабораторији, и то са чувеном парагвајском биохемичарком и политичком активисткињом Естер Баљестрино.
Од младости је био велики љубитељ танга, опере и фудбала, као и навијач и, однедавно, почасни члан аргентинског клуба Сан Лоренсо де Алмагро.
Када је имао 21 годину, оболио је од пнеумоније и откривене су му три цисте, због чега је Бергољу уклоњен дио плућа.
Како се замонашио папа Фрања?
Свој прави позив Бергољо је пронашао је сасвим случајно. На путу ка обиљежавању једног празника, прошао је поред цркве и одлучио да се исповиједи, када га је један свештеник надахнуо да приступи Цркви.
Студирао је у Надбискупијској богословији безгрешног зачећа, а признао је да се као млад богослов заљубио у једну дјевојку, због чега је сумњао хоће ли наставити свој пут.
Као језуитски искушеник је студирао хуманистичке науке у Сантјагу, у Чилеу, а званично постао језуита 1960. године, када је дао завјете сиромаштва, чедности и послушности. Исте године је стекао диплому из филозофије у Буенос Ајресу, а предавао је књижевност и психологију у Санта Феу и Буенос Ајресу.
Оптужбе и однос с властима у Аргентини
Бергољо је својевремено у јавности оптуживан за умијешаност у отмицу двојице свештеника које је он рашчинио непосредно прије њиховог нестанка.
Испоставило се да су кривци за отмицу били припадници аргентинске морнарице у данима диктатуре маја 1976. године, а поједини свештеници су тврдили да је Бергољо сарађивао са хунтом, као и да су под мистериозним околностима нестали неки противници аргентинских генерала из свештеничких редова.
Како се причало, Бергољо је о свему био обавијештен.
Он није причао о својој друштвеној улози у данима власти Изабеле Перон све до 2010. године, када је у једном интервјуу рекао да је крио и штитио неколико жртава прогона, али није рекао колико.
Често је имао врло лоше односе с властима, које је критиковао у јавности.
Успон папе Фрање
Током деведесетих почиње велики успон у Римокатоличкој цркви за Бергоља.
Најпре га је папа Јован Павле II именовао 20. маја 1992. године за помоћног бискупа у Буенос Ајресу и титуларног бискупа Ауке, послије чега је 1997. проглашен и коадјутором, а затим је наслиједио кардинала Квараћина послије његове смрти 28. фебруара као надбискуп Буенос Ајреса.
Паралелно с тим је био бискуп за вјернике источног обреда који живе у Аргентини, а 2005. године је изабран за предсједавајућег аргентинске бискупске конференције. Тада је посебну пажњу привукао његов мото - "Биједан, али изабран".
Током свог живота папа Фрања био је познат по својој скромности и једноставном животу, што је један од разлога зашто је дошао на чело Католичке цркве. Он је прије него што је постао поглавар католика одбијао скупоцјене аутомобиле и возаче, већ путовао јавним превозом, а рекао је "не" и животу у луксузној бискупској резиденцији.
Како се писало, сам је правио своје оброке, хранио се скромно и углавном вечерао само воће и чај.
Након што је папа Бенедикт XVI направио преседан оставком 28. фебруара 2013. године, почела је конклава на којој је 115 кардинала гласало и изабрало Хорхеа Марија Бергоља за новог папу, другог дана конклаве, у петом кругу гласања.
С обзиром на његове године и здравствено стање, он није сматран фаворитом, па је ова вијест изненадила многе чланове Цркве. У сваком случају, с двије трећине гласова, свијет је добио новог папу.
Прву ноћ коју је као папа Фрања, што је име које је узео у част свецу Фрањи Асишком, провео у Ватикану преспавао је у апартману Дома свете Марте. У питању је, као и све у његовом животу, скроман апартман с двије собе, па у једној од њих он ради и прима госте.
Како је биографкиња Франческа Амброгети написала, папа Фрања је био стидљив човјек избалансиране снаге и неко ко је врло забринут због социјалних неједнакости међу људима, посебно у његовој родној Аргентини и другим дијеловима Латинске Америке.
Модеран папа (не)контроверзних ставова
Као папа је више пута изнио ставове који су изазвали подијељене реакције.
Тако је подржао истополна грађанска партнерства, нагласивши да "хомосексуалци имају право да буду у породици" и да "није злочин бити геј", а више пута је позивао на мир у Гази.
Иако је противник контрацепције, 2015. године је изјавио да католици "не треба да се паре као зечеви", већ да имају "одговоран приступ родитељству", у Канади се 2022. извинио америчким урођеницима због "зла које су им хришћани нанијели"...
