Русија и Украјина могле би прогласити примирје на Ускрс 20. априла, уз међународну мировну конференцију која би формализовала споразум између двије земље, уз посредовање САД-а, Кине, ЕУ и других глобалних актера.
У грубим цртама, наводно овако изгледа план који је израдио тим америчког предсједника Доналда Трампа који је најавио окончање руско-украјинског сукоба за сто дана, објавио је украјински портал Страна.уа, уз додатак да се о том нацрту "посљедњих дана активно расправљало политичким и дипломатским круговима Украјине", преноси Јутарњи.
Американци су овај план предали европским дипломатама, а од њих је он стигао у Украјину, али се не открива на који начин и како је редакција портала Страна.уа дошла до њега.
Иако још нема потврде да је документ аутентичан, из редакције су навели да се неке тачке плана подударају са изјавама Трампа и његовог посебног изасланика за Украјину Кита Келога.
Према ономе што је познато, амерички мировни план укључује телефонски разговор између Трампа и руског предсјеника Владимира Путина већ овог мјесеца или у фебруару, а затим расправу о даљим акцијама с Кијевом.
У сљедећој фази, украјински предсједник Зеленски ће морати да поништи декрет којим се забрањују преговори са Путином, а затим ће у фебруару или првој половини марта бити састанак Трампа и Зеленског с Путином.
Још није одлучено хоће ли бити билатерални или трилатерални, али тада би требали бити одобрени главни параметри мировног плана.
Све док трају преговори и непријатељства, како тврди Страна.уа, Трамп неће блокирати слање војне помоћи Украјини.
Декларација мировне конференције о прекиду рата мора бити спремна до 9. маја, а од Украјине се тражи да након тог датума не продужава ванредно стање у земљи и мобилизацију.
Као посљедња фаза наведено је одржавање предсједничких избора у Украјини крајем августа и парламентарних избора крајем октобра.
А на што ће морати пристати Украјинци и Руси? Украјина ће се морати одрећи чланства у НАТО-у и та одлука мора бити одобрена на самиту Алијансе, али ће заузврат постати чланица Европске уније до 2030. године.
Уједно ће ЕУ преузети одговорност за њену обнову. Исто тако, Украјина неће смањивати бројност своје војске, а Сједињене Државе наставиће да подржавају модернизацију тамошњих Оружаних снага.
Осим тога, Украјина ће одустати од војних и дипломатских покушаја повратка региона који су прикључени Русији, али неће признати руски суверенитет над њима, што је уступак Кремљу.
Одвојено ће се размотрити и тачка о европском мировном контингенту након завршетка непријатељстава, будући да Кијев то захтијева, али Москва је категорички против, па то треба узети с резервом.
Битна ставка у споразуму је одредба према којој ће се украјинским политичким странкама које се "залажу за одбрану руског језика и за миран заједнички живот с Русијом" допустити учествовање на изборима.
Такође, морају бити заустављене све акције против Украјинске православне цркве и руског језика.
Истовремено, након склапања мировног споразума, санкције Русији ће бити укинуте, при чему ће нека ограничења бити укинута одмах, а друга током три године, у зависности од поштовања споразума од стране Русије.
Укинула би се и сва ограничења на увоз руских енергената у Европску унију, али ће њихов увоз бити подвргнут посебној царини, а приходи од тога ће се користити за обнову Украјине.
Украјинско вођство одбило је да потврди постојање плана.
Андриј Јермак, шеф канцеларије предсједника Украјине, изјавио је да "медији немају никакве 'мировне планове' за 100 дана", те да би иза ове објаве могла да стоји Русија.
Зеленски није коментарисао објаву плана, међутим, "Wall Street Jorunal" је 22. јануара објавио да је Трамп наложио свом посебном изасланику за Украјину, Киту Келогу, да оконча рат у Украјини за 100 дана.
"Али, склапање договора с Путином биће много теже него што се чинило у Трамповим предизборним обећањима", гласио је скептичан закључак америчког листа.
Али да се иза кулиса нешто дешава, видјело се по томе да је на Трамповој инаугурацији био и Давид Арахами, вођа фракције Слуга народа у Врховној ради, који је предводио украјинско изасланство на преговорима у Истанбулу 2022. године.
Британски "Индепендент" је од Трампових сарадника сазнао како је позив Арахамији "важан корак који показује Трампову намјеру да осигура да Украјина добије добар споразум", али и да предсједник САД-а "не одустаје од свог циља, а то значи, да се оконча рат до прољећа".
