Нострадамусова пророчанства су често подложна различитим тумачењима, а многи сматрају да их не треба схватити буквално.
Међутим, након смрти папе Фрање, неки виде његове ријечи као знак промјена у руководству Католичке цркве.
У својој књизи "Les Propheties" из 1555. године, француски астролог Мишел де Ностредам, познат као Нострадамус, направио је низ мрачних пророчанстава о будућности, укључујући "сурове ратове", природне катастрофе и повратак куге, пише Дејли мејл.
Док католици широм свијета жале за смрћу папе Фрање, који је преминуо на Ускршњи понедјељак у 88. години, астролози тврде да је Нострадамус предвидио његову смрт, упозоравајући на могуће слабљење утицаја Католичке цркве у свијету.
Међу његовим предвиђањима била је и смрт "веома старог" папе, уз сугестију да би Католичка црква могла изгубити на значају.
На Ускршњи понедјељак, Ватикан је потврдио смрт папе рођеног у Аргентини, који је посљедње недјеље провео у болници борећи се са болешћу која је прерасла у упалу плућа.
У својој чувеној збирци пророчанстава, Нострадамус је написао: "Кроз смрт веома старог понтифика / Биће изабран Римљанин у зрелим годинама / Рећи ће му да ослаби своју столицу / Али ће сједити дуго и интензивно."
Он је алудирао и на насљедника папе Фрање, написавши: "Тамнопути младић, уз помоћ великог краља, предаће торбу другом црвене боје".
Нострадамусова пророчанства су често подложна различитим тумачењима, а многи сматрају да их не треба схватити буквално. Међутим, након смрти папе Фрање, неки виде његове ријечи као знак промјена у руководству Католичке цркве. Астролог је заслужан за тачна предвиђања значајних свјетских догађаја, као што су успон Адолфа Хитлера и пандемија ковида.
Ово пророчанство можда није неочекивано, имајући у виду здравствене потешкоће са којима се папа суочавао током прошле године. Фрања је хоспитализован 14. фебруара и морао је да откаже неколико јавних наступа, укључујући недјељну молитву за ходочаснике у Светом Петру, што је изазвало забринутост за његово здравље. Током прошле године, папа је имао више здравствених проблема, укључујући трбушну килу и два пада. Његова посљедња болест услиједила је након тродневног боравка у болници у марту 2023. због бронхитиса.
Подсјетимо, данас је Ватикан саопштио да је папа Фрања преминуо од обостране упале плућа уочи смрти.
Конклава, на којој кардинали у Сикстинској капели бирају новог папу, биће одржана најраније за 15 дана.
Фрањино тијело ће током званичног периода жалости бити изложено у базилици базилике Светог Петра, а потом ће, за разлику од већине његових претходника, бити сахрањен у базилици Санта Марија Мађоре у римској четврти Ескилино.
Фрања је јуче на Васкршњу недјељу поздравио окупљене вернике у базилици Светог Петра, уручивши благослов "Урби ет Орби” са балкона изнад трга послије мисе поводом великог празника.
(б92)
