Два марша протеста у Њемачкој приказују више од слике незадовољства, а то је страх, како њемачких властодржаца, тако и Европе.
Стотине хиљада грађана изашло је на улице због ултра-десничарских парола, а са друге стране на улицама су се изродили они нешто важнији демонстранти - пољопривредници. Сви заједно већ данима блокирају Њемачку, али други то раде конкретније и опасније.
Идеолошки обојене демонстрације баш случајно се јављају онда када и економске. Све у позадини крије конкретнији проблем. Ријеч је наравно о плодном тлу за уздизање деснице од које већ годинама страхује читава Европа, а нарочит страх долази када радикалне снаге долазе из Њемачке.
”Мирис фашизма и нацизма” који је извео стотине хиљада Нијемаца на улице има упориште у ”манифесту” АфД-а који се баш у економској неприлици појавио у јавности. Желе да се Њемачка очисти од миграната и оних који се нису успјели интегрисати у њемачко друштво.
На улицама су пољопривредници, жељезнице су у штрајку, на столу су анти-ЕУ приједлози и размишљања о промјени деценијског курса Њемачке и жеље за изражавањем потпуног потенцијала Њемачке.
Протест против радикалних политичких идеја у Њемачкој нису новост, али је случајност вријеме у којем се све то дешава.
Тензије су избиле и у септембру 2023. године када је десетине хиљада људи изашло на улице у анти-нацистичком маршу због серије напада присталица неонацистичких покрета и присталица АфД-а на мигранте, новинаре као и политичке противнике. У августу исте године 65.000 људи изашло је на улице против парадирања неонацистичих покрета.
Ипак, стварна пажња тражи други правац. Од кризе коју је направио вирус корона Њемачка економија не само да не биљежи планирани раст, него далеко пада. Баш у вријеме када свјетски медији извјештавају о анти-нацистичким протестима, Њемачка економија је у блокади. Разлози за то су бројни, али један од њих посебно се истиче. Ријеч је наравно о енергентима који су због политике Њемачке према Русији драстично поскупили. Производња више није јефтина и поред проблема са енергентима, изродили су се и проблеми извоза у источне земље Европе.
Очекивани раст Њемачке након пандемије био је мањи од европског просјека. Родиле су се као и широм свијета огромне разлике у једнакости грађана. Готово искоријењена средња класа склонила је Њемачку са листе најпожељнијих земаља. Све ово родило је још већу подршку крајњој десници.
Можда је премало за правило, али је сигурно превише за изузетак. Ни 2018. година није била мирна за најосјетљивију тачку Њемачке - прошлост. Поново је тих година стотине хиљада грађана изашло на улице како би исказали солидарност са мигрантима и мањинама, показали лице опрано од нацизма и успротивило се крајњој десници. Осим миграната, 2016. године успротивили су се и анти-исламским групама са порукама кривице "Нема мјеста нацистима", "Добродошле избјеглице", Нацисти напоље"...
Али и иза тога стоје социјална и економска питања. И 2018. године Њемачка је забиљежила слаб економски раст од 1,5 одсто, најнижи од 2013. године. На то су утицали бројни фактори, а један од њих је и Брегзит. Добар раст нису имали ни 2016. године, а тада су се купали у валу избјеглица, пријетњама од тероризма и најважније, незадовољством домаћег становништва огромним бројем миграната, као и политиком земље према том проблему.
Свако економско успоравање и пад Њемачке отвара простор за дјеловање десничарских партија. Не само у Њемачкој, него широм Европе. Можда је Њемачка најосјетљивија на овом пољу, али имуна није, показује историја.
Канцелар Олаф Шолц не ужива нарочито повјерење ни поштовање. Таргетирањем осјетљивих тема засигурно се скреће пажња са економског колапса који пријети Њемачкој. Од немогућности привреде да обезбиједи радну снагу, до оптерећења неквалификованом снагом, стање које је Шолц наслиједио од Ангеле Меркел долази на наплату. Уз то, политика против Русије избацила је Њемачку са колосијека.
Захваљујући новонасталој ситуацији, десничарске партије и организације у све већој мјери узимају проценат популарности. Колико стотине хиљада демонстраната у вишемилионски насељеној Њемачкој имају значај, највише говори медијска хајка на чланове АфД-а. Дакле утицај протеста против радикалних десница је просто никакав.
Све је извјесније да ће Њемачка владајућа структура изгубити подршку и способност да у потпуном капацитету преузме вођење државом. Иако АфД најављује могуће коалиције на локалном нивоу, далеко су од конкретних шанси да преузму власт у Њемачкој. Ипак, талас радикалних десница већ годинама тресе Европу и враћа је у нека препознатљивија времена.
Не чини Њемачку ова ситуација посебном. Увелико партије са тврђим ставовима преузимају власт у европским државама. Питање Украјине и Русије додатно су усложила европску будућност, а загледа се и у Америку као ”европског предводника”. Досадашња политика администрације под Џозефом Бајденом усмјеравала је земље ЕУ против Русије. Осим неколицине земаља које упорно одолијевају овој политици, сви су загледани у Њемачку. А питање пред Шолцом није једноставно. Нарочито због неизвјесне трке за новог америчког предсједника. Колико су разне полуге власти помогле да Бајден дође на власт, толико су све оне сада неуспјешне пред походом Доналда Трампа.
Баш оног Трампа којем су пуна уста руског предсједника, који се у више наврата сретао са Путином, који најављује рјешавање руско-украјинског сукоба, иступање САД из НАТО и смањивање америчког утицаја у свијету. Од те промјене политике страхују земље Европе, а понајвише Њемачка. Ипак, уздрманост најјаче економије у Европи и отварање пута за долазак радикалнијих политика у Њемачкој треба узимати са опрезом и сумњом.
Историја нас је научила да када Њемачка остварује пуни потенцијал, Европа буде у крви.
